Исаија 2

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

⁶ Напустио си свој народ,
    народ Јаковљев,
    јер су пуни сујеверја с истока.
Баве се враџбинама као Филистејци,
    с туђинцима се договарају.
⁷ Земља им је пуна сребра и злата,
    њиховом благу нема краја.
Земља им је пуна коњâ,
    борним колима нема краја.
⁸ Земља им је пуна идола,
    клањају се делу својих руку,
    оном што су њихови прсти начинили.
⁹ Зато ће човек бити унижен,
    сви људи понижени –
    немој да им опростиш.

¹⁰ Уђи међу стење,
    сакриј се у земљу
од страхоте ГОСПОДЊЕ
    и сјаја његовог величанства.
¹¹ Обориће се поглед бахатога
    и људска охолост биће понижена.
    Тога дана једино ће се ГОСПОД узвисити.

¹² Јер, ГОСПОД над војскама спремио је дан
    за све охоле и надмене,
за све што се уздигло –
    и биће понижени –
¹³ за све либанске кедрове,
    високе и надмене,
    и све башанске храстове,
¹⁴ за све уздигнуте горе
    и сва висока брда,
¹⁵ за сваку узвишену кулу
    и сваки утврђени зид,
¹⁶ за сваку трговачку^[a], лађу
    и сваки гиздави брод.

¹⁷ Биће унижена човекова бахатост
    и понижена људска охолост.
Тога дана једино ће се ГОСПОД узвисити,
¹⁸     а идоли ће нетрагом нестати.

¹⁹ Људи ће бежати у пећине у стенама
    и у рупе у земљи
од страхоте ГОСПОДЊЕ
    и сјаја његовог величанства
    када он устане да потресе земљу.
²⁰ Тога дана људи ће
    кртицама и слепим мишевима
бацати своје идоле од сребра и идоле од злата,
    које су направили да им се клањају.
²¹ Бежаће у процепе стена
    и под високе литице
од страхоте ГОСПОДЊЕ
    и сјаја његовог величанства
    када он устане да потресе земљу.

²² Не уздајте се у човека,
    који има само дах у ноздрвама –
    јер, шта он вреди?