Исаија 17
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Пророштво о Дамаску
17 Пророштво о Дамаску:
»Ево, Дамаск више неће бити град,
него ће постати гомила рушевина.
2 Ароерови градови биће напуштени,
остављени стадима за пландиште,
где их нико неће плашити.
3 Утврђени градови нестаће из Ефрема
и царство из Дамаска.
С остатком Арама
биће као и са славом народа Израеловог«,
говори ГОСПОД над војскама.
4 »Тога дана
умањиће се слава Јаковљева
и стањити сало његовог тела.
5 Биће као када жетелац хвата жито,
а руком жање класје;
биће као када човек пабирчи класје
у долини Рефаим.
6 Али, остаће нешто пабирака,
као када се омлати дрво маслине,
па јој на самом врху остану
две-три маслинке
и четири-пет њих на плодним гранама«,
говори ГОСПОД, Бог Израелов.
7 Тога дана човек ће упрети поглед у свога Творца и окренути очи ка Свецу Израеловом, 8 а неће упирати поглед у жртвенике, дело својих руку, ни окретати очи ка Ашериним моткама и кадионим жртвеницима, које је направио својим прстима. 9 Тога дана ће његови утврђени градови, које је напустио због Израелаца, постати као места препуштена шипражју и грмљу – пустош.
10 Заборавио си Бога, свога Спаситеља,
не сећаш се Стене, своје Тврђаве.
Зато, премда садиш дивне биљке
и пресађујеш стране младице,
11 макар ти порасле у дан кад их посадиш
и пропупеле истог јутра кад их пресадиш,
жетва ће ти бити никаква у дан болести и бола непреболног.
12 Авај, хук многобројних народа!
Хуче као када хуче таласи.
Авај, тутњава народâ!
Тутње као тутњава силних вода.
13 Макар народи тутњали као надируће воде,
кад их он прекори, далеко беже,
ветром ношени као плева на брдима,
као прашина пред олују.
14 Увече, ето ужаса,
пре сванућа, више га нема!
Таква је судбина оних који нас робе
и усуд оних који нас пљачкају.
Copyright © 2003 by Bible League International