Add parallel Print Page Options

Пророштво о Моаву

15 Пороштво о Моаву:

За једну ноћ Ар Моавски
    разорен, ућуткан.
За једну ноћ Кир Моавски
    разорен, ућуткан.
Дивон се пење ка свом храму,
    на своје узвишице, да плаче.
Моав нариче
    над Невом и Медвом.
Свака глава обријана,
    свака брада одсечена.
На улицама обучени у кострет;
    на крововима и трговима
    сви наричу, сви лију сузе.
Хешбон и Елале запомажу,
    глас им се чује до Јахаца.
Моавски војници дрхте,
    душа им тескобна.
Срце ми се цепа због Моава.
    Његови бегунци беже све до Цоара,
    све до Еглат-Шелишије.
Пењу се ка Лухиту, плачући путем;
    на друму за Хоронајим
    своју пропаст оплакују.
Пресушиле су воде Нимрима
    и трава је свенула;
растиње је нестало,
    нигде зеленила.
Зато све што су стекли и уштедели
    носе преко кланца Врба.
Јаук се разлеже моавском границом,
    њихова кукњава све до Еглајима,
    њихова кукњава све до Беер-Елима.
Пуне су крви воде Димона,
    али ја ћу још једно на њега навалити:
лава на Моавове бегунце
    и оне који преостану у земљи.