Правда и милост, а не пост

7 Четврте године цара Дарија, четвртог дана деветог месеца кислева^[a], пророку Захарији је дошла реч Господња. ² Наиме, из Ветиља су послали Сарасара, Регем-Мелеха и њихове људе да вапе пред лицем Господњим, ³ да питају свештенике Дома Господа над војскама и пророке: „Хоћемо ли да јадикујемо у петом месецу и посветимо се, како смо чинили све ове године?“

⁴ И дошла ми је реч Господа над војскама и поручила: ⁵ „Реци свем народу земље и свештеницима овако: ’Постили сте и јадиковали петог месеца и седмог месеца свих ових седамдесет година. А јесте ли ви то заиста мени постили, баш мени? ⁶ А када једете и пијете зар себи не једете и зар себи не пијете? ⁷ Није ли требало да послушате речи које је Господ објавио преко пређашњих пророка, када је Јерусалим био насељен и спокојан; када су била насељена сва његова околна места, као и Негев и равница?’“

⁸ Реч Господња је дошла Захарији: ⁹ „Овако каже Господ над војскама: ’Судите праведан суд, исказујте милосрђе и љубав свима, сваком свом брату. ¹⁰ Не тлачите удовице, сирочад, путнике, дошљаке и сиромахе. Не смишљајте зло у срцу своме никоме од ближњих.’

¹¹ Али они нису хтели да слушају већ су тврдоглаво окренули леђа и затиснули уши да не чују. ¹² Своја су срца учинили као кремен, да не чују Закон и речи које им је Господ над војскама послао својим Духом по пређашњим пророцима. И зато је дошао велики гнев од Господа над војскама.

¹³ И као што сам их ја дозивао, а они нису слушали, тако су и они дозивали, а ја их нисам слушао – каже Господ над војскама. ¹⁴ Као вихор сам их развејао по свим народима које нису знали, земља је због њих опустила и од оних који пролазе и од оних који се враћају. Они су земљу милу претворили у пустош.“