Езра 9
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Езра сазнаје за мешовите бракове
9 Када је све то обављено, дођоше к мени поглавари и рекоше: »Израелски народ, свештеници и Левити нису се држали одвојено од суседних народа и гнусоба које чине Ханаанци, Хетити, Перижани, Јевусејци, Амонци, Моавци, Египћани и Аморејци. 2 Јер, за себе и за своје синове узимали су њихове кћери за жене и помешали свети род са околним народима. А поглавари и службеници били су предводници у овом неверству.«
3 Када сам то чуо, раздро сам своју кошуљу и огртач, чупао косу и браду, па сео згрожен. 4 Тада се, због овог неверства изгнаника, око мене окупише сви који се боје речи Бога Израеловог. А ја сам, згрожен, седео све до вечерње жртве.
5 Онда, за вечерње жртве, устадох у свом понижењу, раздеране кошуље и огртача, па падох на колена и раширих руке ка ГОСПОДУ, своме Богу, 6 говорећи:
»Боже мој! Срамота ме је и стидим се да подигнем своје лице к теби, Боже мој, јер су нам се греси намножили преко главе и наша кривица нарасла до неба. 7 Од времена наших праотаца па до данас, велика је наша кривица. Због наших греха, нас, наше цареве и наше свештенике земаљски цареви подвргавали су мачу и сужањству, пљачки и понижењу, као што је и данас.
8 »А сада је, тек на трен, ГОСПОД, наш Бог, био милостив према нама јер нам је оставио Остатак и дао нам чврсто упориште на свом светом месту. Бог је дао светлост нашим очима и мало олакшања у нашем ропству. 9 Јер, робови смо, али наш Бог нас није оставио у ропству. Показао је љубав према нама наочиглед царева Персије: дао нам је нови живот, да бисмо поново сазидали Дом свога Бога и обновили његове рушевине, и дао нам је уточиште[a] у Јуди и Јерусалиму.
10 »Али сада, Боже наш, шта да кажемо после овога? Јер, занемарили смо твоје заповести, 11 које си дао преко својих слугу пророка када си рекао: ‚Земља у коју улазите да је запоседнете нечиста је од искварености својих народа. Својим гнусобама испунили су земљу нечистотом с краја на крај. 12 Стога не дајте своје кћери за жене њиховим синовима нити узимајте њихове кћери за жене својим синовима. Никад не жудите за њиховим миром или благостањем, да бисте били јаки и јели добре плодове земље и да бисте је оставили у наследство својој деци довека.‘
13 »Све што нас је снашло, снашло нас је због наших злих дела и наше велике кривице, а ти си нас, Боже наш, казнио блаже него што наши греси заслужују и дао си нам овакав Остатак. 14 Па зар да опет кршимо твоје заповести и склапамо бракове са народима који чине такве гнусобе? Зар се не би разгневио на нас толико да нас затреш, да не буде ни Остатка ни иког живог? 15 ГОСПОДЕ, Боже Израелов, ти си праведан. Ми смо данас остављени као Остатак. Ево нас пред тобом у својој кривици, иако због ње нико не може да стане пред тебе.«
Footnotes
- 9,9 уточиште Дословно: зид.
Јездрина 9
New Serbian Translation
Јездрина молитва због женидбе са туђинкама
9 Када се све ово завршило, приступили су ми главари и рекли: „Израиљски народ, свештеници и Левити се нису одвојили од народа земаљских и њихових одвратности, од Хананаца, Хетита, Фережана, Јевусеја, Амонаца, Моаваца, Египћана и Аморејаца. 2 Узели су неке од њихових ћерки за себе и своје синове, па су помешали свети род са народима земаљским. У овом неверству су предњачили главари и достојанственици.“
3 А ја, чим сам чуо за ову ствар, раздерао сам своју одећу и плашт, чупао косу са главе и браде, па сам сео као скамењен. 4 Око мене су се окупили сви који су се бојали од речи Бога Израиља, због неверства повратника из изгнанства, а ја сам седео као скамењен све до вечерње жртве.
5 А током вечерње жртве сам устао из своје понижености, па сам раздеране одеће и плашта, пао на колена и раширио руке Господу, мом Богу. 6 Рекао сам:
„О, мој Боже! Срамота ме је и постиђен сам да бих подигао, о, мој Боже, своје лице к теби, јер су наше кривице нарасле преко главе и грех је наш велик до небеса. 7 Још од времена наших очева у греху смо великом све до ових дана. Због наших кривица смо били дани ми, наши цареви и наши свештеници у руке царева земаљских – под мач, у изгнанство, за отимачину и срамоту све до данас.
8 А сада, на трен нам је дошла милост од Господа, Бога нашег: да нам остави остатак; да нам да̂ упориште у месту своје светости; да нам просветли очи наше Бог наш, и да̂ нам да мало живнемо у свом робовању. 9 Јер, ми смо робље, али у нашем робовању наш нас Бог није напустио: смиловао нам се пред царевима Персије да оживимо, да се подигне Дом нашег Бога и поправе његове рушевине, да нам да̂ зид у Јуди и у Јерусалиму.
10 И шта сад да кажемо, о, Боже наш, после овог?! Јер, напустили смо твоје заповести 11 које си нам заповедио преко својих слугу, пророка: ’Земља у коју идете да је запоседнете је нечиста земља због нечистоће земаљских народа. Напунили су је својим одвратностима и нечистоћама с краја на крај. 12 Зато не удајите своје ћерке за њихове синове нити узимајте њихове ћерке за своје синове. Не тражите трајни мир и корист са њима, да бисте остали јаки, да бисте јели добра земље и оставили је у наследство својим синовима довека.’
13 И после свега тога што је дошло на нас, због наших злодела и наших великих греха, ипак си нас, Боже наш, поштедео више него што су наше кривице заслужиле, и дао нам остатак као што је овај. 14 Зар да узвратимо кршењем твојих заповести и орођавамо се са народима оваквих одвратности? Зар се не би разгневио на нас и докрајчио нас тако да више не буде ни остатка ни преживелих? 15 О, Господе, Боже Израиљев, ти си праведан јер смо преостали као остатак, као што је данас. Ево нас пред тобом у нашим гресима и због тога не можемо да стојимо пред тобом.“
Copyright © 2003 by Bible League International
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.