Add parallel Print Page Options

Петар и Јован пред Синедрионом

Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници, заповедник храмске страже и садукеји. Били су озлојеђени што они уче народ и што у Исусу објављују васкрсење из мртвих, па их ухватише и ставише у тамницу до следећег дана, јер је већ било вече. Али многи од оних који су чули Реч повероваше, па се број мушкараца повећа на око пет хиљада.

Сутрадан се у Јерусалиму састадоше поглавари, старешине и учитељи закона, првосвештеник Ана, Кајафа, Јован, Александар и остали из првосвештеничке породице. Они изведоше апостоле пред себе, па почеше да их испитују: »Којом силом или којим именом сте ово учинили?«

Тада им Петар, испуњен Светим Духом, рече: »Поглавари и старешине народа! Ако смо данас позвани на одговорност због доброг дела учињеног болесном човеку, чиме је он излечен, 10 онда знајте сви ви и цео израелски народ: овај стоји пред вама здрав захваљујући имену Исуса Христа Назарећанина, кога сте ви распели, а кога је Бог подигао из мртвих. 11 Он је

»‚камен који сте ви градитељи одбацили,
    који постаде камен угаони.‘(A)

12 И нема спасења ни у ком другом, јер људима није дато ниједно друго име под небом којим треба да се спасемо.«

13 Када су видели Петрову и Јованову смелост и када су схватили да су то необразовани и обични људи, зачудише се. Знали су да су они били с Исусом, 14 али како су видели излеченог човека где стоји с њима, нису могли ништа да им приговоре. 15 Зато им наредише да изађу из Синедриона, па почеше међу собом да се договарају, 16 говорећи: »Шта да радимо с овим људима? Јер, сви који живе у Јерусалиму знају да су они учинили очигледно знамење, и ми га не можемо порећи. 17 Али, да се ово даље не разгласи у народу, запретимо им да више ником не говоре у то име.«

18 Онда их позваше, па им наредише да више ништа не говоре или уче у Исусово име.

19 Али Петар и Јован им одговорише: »Сами просудите да ли је пред Богом право да слушамо вас пре него Бога? 20 Ми не можемо да не говоримо о оном што смо видели и чули.«

21 А они им још једном запретише, па их ослободише. Нису могли да одлуче како да их казне пошто је сав народ славио Бога због оног што се догодило. 22 Јер, човек који је био чудесно излечен имао је више од четрдесет година.

23 Ослобођени, Петар и Јован одоше својима и известише их о свему што су им рекли првосвештеници и старешине. 24 Када су ови то чули, једнодушно зазваше Бога и рекоше: »Господару, ти који си створио небо, земљу и море, и све што је у њима, 25 рекао си Светим Духом кроз уста свога слуге Давида, нашег оца:

‚Зашто се незнабошци буне,
    а народи узалуд завере кују?

26 ‚Устају цареви земаљски
    и кнежеви се удружују против Господа
    и против Помазаника његовог.‘(B)

27 Заиста, Ирод и Понтије Пилат су се у овом граду удружили с незнабошцима и с народом[a] Израеловим против твога светог слуге Исуса, кога си помазао, 28 да учине онако како су твоја рука и твоја одлука унапред одредиле да се догоди. 29 Сада, Господе, погледај њихове претње и дај нама, твојим слугама, да твоју Реч говоримо са свом смелошћу. 30 Пружи своју руку, да именом твога светог слуге Исуса буде излечења, знамења и чуда.«

31 Када су завршили молитву, затресе се место на којем су се окупили и сви се испунише Светим Духом, па почеше смело да говоре Божију реч.

Живот верника

32 Сви који су поверовали били су једно срцем и душом. Нико није говорио да је нешто од његове имовине само његово, него им је све било заједничко. 33 Апостоли су са великом силом сведочили о васкрсењу Господа Исуса и велика милост била је на свима њима. 34 Нико од њих није оскудевао, јер сви који су поседовали земљу или куће, продавали су их и доносили новац од продаје, 35 па га стављали апостолима пред ноге. Од тога се онда сваком давало колико му је требало. 36 И Јосиф, Левит, родом Кипранин, кога су апостоли прозвали Варнава – што значи »син утехе« – 37 продаде њиву коју је имао, а новац донесе и стави га апостолима пред ноге.

Footnotes

  1. 4,27 с народом Дословно: с народима.

Петар и Јован пред судом

Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници, заповедник храмске страже и садукеји. Били су веома узнемирени што су учили народ и објављивали да је у Исусу ускрсење мртвих. Ухватили су Петра и Јована и бацили их у затвор до наредног дана, јер је већ било вече. Ипак, многи од оних који су чули Петрову поруку су узверовали, тако да је број верника порастао на пет хиљада.

Следећег дана су се у Јерусалиму окупили поглавари, старешине и зналци Светог писма, затим Првосвештеник Ана, Кајафа, Јован, Александар и други из првосвештеничке лозе. Извели су апостоле пред себе и упитали их: „Каквом силом и у чије име сте то учинили?“

Тада Петар, испуњен Светим Духом, одговори: „Поглавари и старешине народа! Ако смо данас изведени на саслушање због доброг дела које смо учинили болесном човеку и због начина његовог исцелења, 10 онда знајте и ви и читав израиљски народ: то је учињено у име Исуса Христа из Назарета, кога сте ви разапели, а кога је Бог ускрсао. Његова сила је учинила да овај човек стоји пред вама здрав. 11 Исус је ’камен што сте ви, градитељи, одбацили, а који је постао камен угаони.’

12 Спасења нема ни у једном другом, јер под небом нема другог имена међу људима, које нас може спасти.“

13 Када су присутни видели Петрову и Јованову одважност и дознали да су необразовани и обични људи, били су запањени. Препознали су у њима оне који су били са Исусом. 14 Но, гледајући исцељеног човека како стоји са њима, остали су без речи. 15 Тада су наредили Петру и Јовану да напусте Велико веће, а они су почели да се саветују међу собом: 16 „Шта да радимо са овим људима? Не можемо порећи да су учинили овај знак, јер се то одиграло наочиглед свих становника Јерусалима. 17 Ипак, да се ово учење не би још више проширило у народу, запретићемо им да никоме не проповедају у Исусово име.“

18 Тада су дозвали апостоле и наредили им да нипошто не говоре нити уче у Исусово име. 19 Али, Петар и Јован им одговорише: „Просудите сами да ли је право пред Богом да се више покоравамо вама или Богу, 20 јер не можемо престати да говоримо о ономе што смо чули и видели.“

21 Чланови Већа су им још једном запретили, па су их пустили на слободу. Нису могли да се одлуче како да их казне, јер је сав народ славио Бога за оно што се догодило. 22 Наиме, човек који је био чудесно исцељен имао је више од четрдесет година.

Молитва за храброст апостола

23 Чим су Петар и Јован били ослобођени, отишли су к својима и известили их о ономе што су им водећи свештеници и старешине рекли. 24 Када су чули ово, једнодушно су се помолили Богу речима: „О, Господару, Створитељу неба и земље, мора и свега што је у њима. 25 Ти си Духом Светим, преко нашег праоца, Давида, твога слуге рекао:

’Зашто ли се буне народи,
    шта то људи узалуд смишљају?
26 Цареви се света прикупљају,
    кнезови се с њима саветују,
да навале сложно на Господа
    и на његовог Помазаника[a].’

27 Да, заиста су се удружили у овом граду Ирод, Понтије Пилат, незнабошци и израиљски народ против твога светог слуге Исуса, кога си помазао. 28 Они су учинили оно што си ти по својој вољи и сили унапред одредио. 29 А сада, Господе, погледај на њихове претње и дозволи својим слугама да с пуном слободом навешћују твоју реч. 30 Испружи своју руку да се догађају исцељења, знаци и чуда – именом твога светог слуге Исуса.“

31 Када су се помолили, потресла се кућа у којој су били окупљени, те су се сви испунили Духом Светим. Затим су одважно навештавали Божију реч.

Јединство прве Цркве

32 А сви који су поверовали били су једнодушни и истомислени. Нико сопствену имовину није називао својом, него им је све било заједничко.

33 Апостоли су са великом силом сведочили о Исусовом ускрсењу, а Бог је изливао своју велику милост на њих. 34 Међу њима нико није оскудевао, јер су сви они који су поседовали земљу или куће то продавали, 35 а новац доносили апостолима. Од тога се делило свакоме према његовим потребама.

36 Тако је и неки Левит по имену Јосиф, родом с Кипра, кога су апостоли прозвали Варнава (што значи „син утехе“), 37 продао њиву коју је поседовао, а новац предао апостолима.

Footnotes

  1. 4,26 На грчком Христос.

Peter and John Before the Sanhedrin

The priests and the captain of the temple guard(A) and the Sadducees(B) came up to Peter and John while they were speaking to the people. They were greatly disturbed because the apostles were teaching the people, proclaiming in Jesus the resurrection of the dead.(C) They seized Peter and John and, because it was evening, they put them in jail(D) until the next day. But many who heard the message believed; so the number of men who believed grew(E) to about five thousand.

The next day the rulers,(F) the elders and the teachers of the law met in Jerusalem. Annas the high priest was there, and so were Caiaphas,(G) John, Alexander and others of the high priest’s family. They had Peter and John brought before them and began to question them: “By what power or what name did you do this?”

Then Peter, filled with the Holy Spirit,(H) said to them: “Rulers and elders of the people!(I) If we are being called to account today for an act of kindness shown to a man who was lame(J) and are being asked how he was healed, 10 then know this, you and all the people of Israel: It is by the name of Jesus Christ of Nazareth,(K) whom you crucified but whom God raised from the dead,(L) that this man stands before you healed. 11 Jesus is

“‘the stone you builders rejected,
    which has become the cornerstone.’[a](M)

12 Salvation is found in no one else, for there is no other name under heaven given to mankind by which we must be saved.”(N)

13 When they saw the courage of Peter and John(O) and realized that they were unschooled, ordinary men,(P) they were astonished and they took note that these men had been with Jesus.(Q) 14 But since they could see the man who had been healed standing there with them, there was nothing they could say. 15 So they ordered them to withdraw from the Sanhedrin(R) and then conferred together. 16 “What are we going to do with these men?”(S) they asked. “Everyone living in Jerusalem knows they have performed a notable sign,(T) and we cannot deny it. 17 But to stop this thing from spreading any further among the people, we must warn them to speak no longer to anyone in this name.”

18 Then they called them in again and commanded them not to speak or teach at all in the name of Jesus.(U) 19 But Peter and John replied, “Which is right in God’s eyes: to listen to you, or to him?(V) You be the judges! 20 As for us, we cannot help speaking(W) about what we have seen and heard.”(X)

21 After further threats they let them go. They could not decide how to punish them, because all the people(Y) were praising God(Z) for what had happened. 22 For the man who was miraculously healed was over forty years old.

The Believers Pray

23 On their release, Peter and John went back to their own people and reported all that the chief priests and the elders had said to them. 24 When they heard this, they raised their voices together in prayer to God.(AA) “Sovereign Lord,” they said, “you made the heavens and the earth and the sea, and everything in them.(AB) 25 You spoke by the Holy Spirit through the mouth of your servant, our father David:(AC)

“‘Why do the nations rage
    and the peoples plot in vain?
26 The kings of the earth rise up
    and the rulers band together
against the Lord
    and against his anointed one.[b][c](AD)

27 Indeed Herod(AE) and Pontius Pilate(AF) met together with the Gentiles and the people of Israel in this city to conspire against your holy servant Jesus,(AG) whom you anointed. 28 They did what your power and will had decided beforehand should happen.(AH) 29 Now, Lord, consider their threats and enable your servants to speak your word with great boldness.(AI) 30 Stretch out your hand to heal and perform signs and wonders(AJ) through the name of your holy servant Jesus.”(AK)

31 After they prayed, the place where they were meeting was shaken.(AL) And they were all filled with the Holy Spirit(AM) and spoke the word of God(AN) boldly.(AO)

The Believers Share Their Possessions

32 All the believers were one in heart and mind. No one claimed that any of their possessions was their own, but they shared everything they had.(AP) 33 With great power the apostles continued to testify(AQ) to the resurrection(AR) of the Lord Jesus. And God’s grace(AS) was so powerfully at work in them all 34 that there were no needy persons among them. For from time to time those who owned land or houses sold them,(AT) brought the money from the sales 35 and put it at the apostles’ feet,(AU) and it was distributed to anyone who had need.(AV)

36 Joseph, a Levite from Cyprus, whom the apostles called Barnabas(AW) (which means “son of encouragement”), 37 sold a field he owned and brought the money and put it at the apostles’ feet.(AX)

Footnotes

  1. Acts 4:11 Psalm 118:22
  2. Acts 4:26 That is, Messiah or Christ
  3. Acts 4:26 Psalm 2:1,2