Дела апостолска 14

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Павле и Варнава у Иконијуму

14 У Иконијуму Павле и Варнава уђоше у јудејску синагогу и тамо су тако говорили да је поверовало силно мноштво Јудеја и Грка. ² А Јудеји који нису поверовали подбунише и огорчише душе незнабожаца против браће. ³ Ипак, Павле и Варнава тамо остадоше дуго и смело су говорили о Господу, који је потврђивао Реч о својој милости дајући им да чине знамења и чуда.

⁴ Међу становницима града настаде подвојеност: једни су били на страни Јудеја, други на страни апостолâ. ⁵ Када су незнабошци и Јудеји, заједно са својим поглаварима, кренули да их злоставе и каменују, ⁶ они то дознаше, па побегоше у ликаонске градове Листру и Дерву и њихову околину, ⁷ па су тамо проповедали еванђеље.

Павле и Варнава у Листри

⁸ А у Листри је седео један човек коме су ноге биле одузете; био је хром од рођења и никад није ходао.

⁹ Док је слушао Павла како говори, Павле га продорно погледа и виде да верује у излечење, ¹⁰ па веома гласно рече: »Осови се на ноге!«

И човек скочи и прохода.

¹¹ Када је народ видео шта је Павле учинио, повика на ликаонском: »Богови су постали слични људима и сишли к нама!«

¹² Варнаву назваше Зевсом, а Павла Хермесом, пошто је он био главни говорник. ¹³ А свештеник Зевсовог храма, који се налазио одмах поред града, доведе бикове и донесе венце на градску капију, па хтеде с народом да им принесе жртву.

¹⁴ Када су апостоли Варнава и Павле чули за то, раздреше своју одећу, па улетеше међу народ, вичући: ¹⁵ »Људи, шта то радите? И ми смо само људи као и ви. Ми вам проповедамо еванђеље, да се од ових испразности окренете живоме Богу, који је створио небо, земљу и море, и све у њима. ¹⁶ Он је у прошлости^[a] пустио све народе да иду својим путем, ¹⁷ али вас ипак није оставио без сведочанства о себи: он вам чини добро, даје вам кишу са неба и родне године, обиље хране и радост у срцу.«

¹⁸ И једва су их овим речима одвратили да им не принесу жртву.

¹⁹ Али тада стигоше неки Јудеји из Антиохије и Иконијума и наговорише народ, па каменоваше Павла и одвукоше га ван града, мислећи да је мртав. ²⁰ Када су се ученици окупили око њега, он устаде и уђе у град, а сутрадан с Варнавом оде у Дерву.

Повратак у Антиохију Сиријску

²¹ Пошто су објавили еванђеље у том граду и стекли много ученика, вратише се у Листру, Иконијум и Антиохију. ²² Учвршћујући душе ученика, храбрили су их да остану у вери и говорили да у Божије царство треба ући кроз многе невоље. ²³ По црквама им поставише старешине и, уз молитву и пост, поверише их Господу, у кога су веровали.

²⁴ Прошавши кроз Писидију, стигоше у Памфилију. ²⁵ Када су објавили Реч у Перги, одоше у Аталију, ²⁶ па оданде отпловише за Антиохију, где су били поверени Божијој милости за дело које су сада завршили. ²⁷ Када су стигли, окупише цркву и известише о свему што је Бог учинио преко њих и како је и незнабошцима отворио врата вере. ²⁸ Потом дуже време остадоше тамо с ученицима.