Авакум 3

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

³ »Бог стиже из Темана,
    Светац са горе Паран. Села

»Његов сјај прекри небеса,
    хвале њему испунише земљу.
⁴ Он блиста као светлост муње;
    зраке му севају из руке,
    где се његова сила крије.
⁵ Помор иде пред њим,
    врућица га прати у стопу.
⁶ Он стаде и затресе земљу,
    погледа, и народи задрхташе.
Древне горе се распадоше
    и потонуше прадавна брда
    дуж његових стаза прадавних.

⁷ »Видех невољу у кушанским шаторима,
    тресу се крила шатора мидјанских.
⁸ Зар си се разјарио на реке, ГОСПОДЕ,
    зар си се разгневио на потоке,
    зар си се разбеснео на море
када си јездио на својим коњима
    и на својим колима победничким?
⁹ Свој лук си извадио
    спреман да одапне стреле. Села

»Рекама си расцепио земљу.
¹⁰     Планине те угледаше и задрхташе.
Бујице протутњаше,
    океан^[a] загрме
    и високо диже своје таласе.
¹¹ Сунце и месец застадоше на својим путањама
    пред блеском твојих летећих стрела,
    пред сјајем твога севајућег копља.
¹² У срџби си газио земљом
    и у гневу вршио народе као жито.
¹³ Изашао си да спасеш свој народ,
    да свога помазаника спасеш.
Смрвио си вођу земље опаких
    и од главе до пете га оголио. Села

¹⁴ »Његовим копљем пробо си главу ратницима
    када су као вихор јурнули да нас распрше,
    ликујући као они који сиромаха прождиру у потаји.
¹⁵ Ти својим коњима изгази море,
    силне воде комешајући.

¹⁶ »Када сам то чуо, утроба ми задрхта,
    усне ми забридеше од тога звука.
Трулеж ми се увуче у кости,
    а ноге заклецаше.
Стрпљиво ћу чекати да дан невоље сване
    народу који нас је напао.

¹⁷ »Иако смоквино стабло не пупи
    и на лози нема грожђа,
иако је подбацио род маслине
    и њиве не дају храну,
иако нема оваца по торовима
    ни говедâ по оборима,
¹⁸ ипак ћу се радовати у ГОСПОДУ,
    веселити се у Богу, свом Спаситељу.
¹⁹ Господ ГОСПОД је моја снага;
    даје ми ноге као у јелена
    и да по својим висовима ходам.«