Add parallel Print Page Options

Јов

Тада Јов одговори:

»О, кад би се моја тескоба могла измерити
    и сав мој јад ставити на кантар!
Били би тежи од свег морског песка.
    Зато су ми речи брзоплете.
У мени су стреле Свесилнога,
    мој дух њихов отров пије.
    Божије страхоте на мене се устремиле.
Зар дивљи магарац њаче крај зелене траве?
    Зар во муче кад има крме?
Зар се бљутаво јело једе без соли?
    Зар има сласти у беланцету?
Нећу то да је једем,
    од тога ми је мука.

»О, кад би ми молба била услишена,
    кад би ми Бог дао оно за чим чезнем!
О, кад би Бог хтео да ме сатре,
    да замахне руком и да ме уништи!
10 Онда бих бар још имао ту утеху
    да грчећи се од бола
    нисам речи Светога порекао.
11 Какву снагу имам, да бих се још надао?
    Шта ме чека на крају, да бих истрајао?
12 Зар имам снагу камена?
    Зар ми је тело од бронзе?
13 Зар се могу сâм на себе ослонити,
    сад кад ми је сваки успех ускраћен?

14 Ко нема љубави према пријатељу
    одбацује и страх од Свесилнога.
15 Али, моја браћа су непоуздана
    као поток без сталнога тока,
    као потоци који се изливају
16 мутни од леда
    и растопљеног снега,
17 који у сушно доба престају да теку
    и од жеге нестају из корита.
18 С пута свога корита скрећу,
    залазе у празно и пропадају.
19 Каравани из Теме их траже,
    путници из Сабе им се надају.
20 И разочарају се, јер су се уздали,
    кад стигну до њих, виде да су се преварили.
21 Ви сте мени постали такви –
    видели сте страхоту, и уплашили се.
22 Зар сам вам рекао: ‚Дајте ми нешто,
    дајте мито за мене од свог богатства,
23 избавите ме из руку непријатеља,
    спасите ме из канџи безочнога‘?
24 Поучите ме, и ућутаћу.
    Покажите ми где сам погрешио.
25 Како боле речи искрене!
    Али, на шта то циљају ваши прекори?
26 Зар мислите речи да прекорите
    кад су ветар речи очајника?
27 За сироче бисте бацали коцку
    и својим пријатељем трговали.
28 Сада ме, молим вас, погледајте:
    зар бих вас лагао у лице?
29 Попустите, не будите неправедни,
    размислите: о мојој праведности је реч.
30 Зар ми је зло на језику?
    Зар моја уста не разликују лажи?

Јов

А Јов је одговорио овим речима:

„О, кад би се туга моја измерити могла
    на теразијама, са свом несрећом мојом!
Од песка морског била би тежа
    и зато су речи моје непромишљене.
Ево, стреле су Свемоћнога у мени
    и њихов отров дух мој испија.
    Божији су се ужаси постројили против мене.
Њаче ли дивљи магарац крај испаше?
    Муче ли во покрај хране своје?
Једе ли се неосољено јело?
    Укусно ли је беланце јајета?
Ни да такнем тако нешто нисам хтео,
    а сад ми се храна моја огадила.

Ех, кад би се испунила моја молба
    и дао ми Бог чему се надам!
Кад би хтео Бог да ме скрши,
    да замахне руком својом и среже ме!
10 И даље би за мене то утеха била,
    скакао бих весело и у муци којој нема олакшања,
    јер нисам прећутао речи Светога.

11 А у чему је то моја снага да бих истрајао?
    И какав је то мој крај, па да ми се душа стрпи?
12 Јесам ли снажан као што је камен снажан?
    Да није моје тело од бронзе?
13 Није ли свака снага у мени нестала?
    Из мене је истргнут сваки напредак.

14 Ко ускраћује милост очајнику, пријатељу своме,
    одбацио је страх од Свемоћнога.[a]
15 А моја су ме браћа изневерила као поток непостојан,
    ко потоци сувих корита
16 мутних од леда,
    на којима се снег крије.
17 Када се истопе, они нестану.
    Када је топло, они испаре са свог места.
18 Вијугају стазе њихових токова,
    одлазе у пустару и нестају.
19 Погледом их траже каравани Теме
    и путници из Саве жељно их погледају.
20 И посрамили су се, јер су се поуздали,
    дошли су до њих и разочарали се.
21 А сада сте ви за мене такви – никакви –
    видели сте ужас и препали се!
22 Да ли сам вама рекао: ’Дајте!
    Од свога имања дајте откуп за мене;
23 избавите ме из руку злотвора,
    откупите ме из руку окрутних?!’

24 Научите ме, па ћу да заћутим.
    Објасните ми шта сам сагрешио.
25 Како су болне речи прикладне!
    Али кога то ваш прекор прекорева?
26 Јел’ мислите речи да прекорите
    и ветар очајникових жалопојки?
27 Па ви бисте и сироче оборили
    и погађали се за пријатеља свога!

28 Зато будите вољни да ме погледате,
    да ли ћу вас лагати у лице.
29 Молим вас, оканите се,
    нек не буде неправде! Прођите се,
    праведност је моја још увек овде!
30 Има ли неправде на језику моме?
    Зар уста моја не препознају зло?

Footnotes

  1. 6,14 Изворни језик је овде недокучив, па овај стих може да се преведе и овако: Очајнику је потребна оданост његовог пријатеља макар да је заборавио богобојазност.

Job

Then Job replied:

“If only my anguish could be weighed
    and all my misery be placed on the scales!(A)
It would surely outweigh the sand(B) of the seas—
    no wonder my words have been impetuous.(C)
The arrows(D) of the Almighty(E) are in me,(F)
    my spirit drinks(G) in their poison;(H)
    God’s terrors(I) are marshaled against me.(J)
Does a wild donkey(K) bray(L) when it has grass,
    or an ox bellow when it has fodder?(M)
Is tasteless food eaten without salt,
    or is there flavor in the sap of the mallow[a]?(N)
I refuse to touch it;
    such food makes me ill.(O)

“Oh, that I might have my request,
    that God would grant what I hope for,(P)
that God would be willing to crush(Q) me,
    to let loose his hand and cut off my life!(R)
10 Then I would still have this consolation(S)
    my joy in unrelenting pain(T)
    that I had not denied the words(U) of the Holy One.(V)

11 “What strength do I have, that I should still hope?
    What prospects, that I should be patient?(W)
12 Do I have the strength of stone?
    Is my flesh bronze?(X)
13 Do I have any power to help myself,(Y)
    now that success has been driven from me?

14 “Anyone who withholds kindness from a friend(Z)
    forsakes the fear of the Almighty.(AA)
15 But my brothers are as undependable as intermittent streams,(AB)
    as the streams that overflow
16 when darkened by thawing ice
    and swollen with melting snow,(AC)
17 but that stop flowing in the dry season,
    and in the heat(AD) vanish from their channels.
18 Caravans turn aside from their routes;
    they go off into the wasteland and perish.
19 The caravans of Tema(AE) look for water,
    the traveling merchants of Sheba(AF) look in hope.
20 They are distressed, because they had been confident;
    they arrive there, only to be disappointed.(AG)
21 Now you too have proved to be of no help;
    you see something dreadful and are afraid.(AH)
22 Have I ever said, ‘Give something on my behalf,
    pay a ransom(AI) for me from your wealth,(AJ)
23 deliver me from the hand of the enemy,
    rescue me from the clutches of the ruthless’?(AK)

24 “Teach me, and I will be quiet;(AL)
    show me where I have been wrong.(AM)
25 How painful are honest words!(AN)
    But what do your arguments prove?
26 Do you mean to correct what I say,
    and treat my desperate words as wind?(AO)
27 You would even cast lots(AP) for the fatherless(AQ)
    and barter away your friend.

28 “But now be so kind as to look at me.
    Would I lie to your face?(AR)
29 Relent, do not be unjust;(AS)
    reconsider, for my integrity(AT) is at stake.[b](AU)
30 Is there any wickedness on my lips?(AV)
    Can my mouth not discern(AW) malice?

Footnotes

  1. Job 6:6 The meaning of the Hebrew for this phrase is uncertain.
  2. Job 6:29 Or my righteousness still stands