Јов 6
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Јов
6 Тада Јов одговори:
2 »О, кад би се моја тескоба могла измерити
и сав мој јад ставити на кантар!
3 Били би тежи од свег морског песка.
Зато су ми речи брзоплете.
4 У мени су стреле Свесилнога,
мој дух њихов отров пије.
Божије страхоте на мене се устремиле.
5 Зар дивљи магарац њаче крај зелене траве?
Зар во муче кад има крме?
6 Зар се бљутаво јело једе без соли?
Зар има сласти у беланцету?
7 Нећу то да је једем,
од тога ми је мука.
8 »О, кад би ми молба била услишена,
кад би ми Бог дао оно за чим чезнем!
9 О, кад би Бог хтео да ме сатре,
да замахне руком и да ме уништи!
10 Онда бих бар још имао ту утеху
да грчећи се од бола
нисам речи Светога порекао.
11 Какву снагу имам, да бих се још надао?
Шта ме чека на крају, да бих истрајао?
12 Зар имам снагу камена?
Зар ми је тело од бронзе?
13 Зар се могу сâм на себе ослонити,
сад кад ми је сваки успех ускраћен?
14 Ко нема љубави према пријатељу
одбацује и страх од Свесилнога.
15 Али, моја браћа су непоуздана
као поток без сталнога тока,
као потоци који се изливају
16 мутни од леда
и растопљеног снега,
17 који у сушно доба престају да теку
и од жеге нестају из корита.
18 С пута свога корита скрећу,
залазе у празно и пропадају.
19 Каравани из Теме их траже,
путници из Сабе им се надају.
20 И разочарају се, јер су се уздали,
кад стигну до њих, виде да су се преварили.
21 Ви сте мени постали такви –
видели сте страхоту, и уплашили се.
22 Зар сам вам рекао: ‚Дајте ми нешто,
дајте мито за мене од свог богатства,
23 избавите ме из руку непријатеља,
спасите ме из канџи безочнога‘?
24 Поучите ме, и ућутаћу.
Покажите ми где сам погрешио.
25 Како боле речи искрене!
Али, на шта то циљају ваши прекори?
26 Зар мислите речи да прекорите
кад су ветар речи очајника?
27 За сироче бисте бацали коцку
и својим пријатељем трговали.
28 Сада ме, молим вас, погледајте:
зар бих вас лагао у лице?
29 Попустите, не будите неправедни,
размислите: о мојој праведности је реч.
30 Зар ми је зло на језику?
Зар моја уста не разликују лажи?
Књига о Јову 6
New Serbian Translation
Јов
6 А Јов је одговорио овим речима:
2 „О, кад би се туга моја измерити могла
на теразијама, са свом несрећом мојом!
3 Од песка морског била би тежа
и зато су речи моје непромишљене.
4 Ево, стреле су Свемоћнога у мени
и њихов отров дух мој испија.
Божији су се ужаси постројили против мене.
5 Њаче ли дивљи магарац крај испаше?
Муче ли во покрај хране своје?
6 Једе ли се неосољено јело?
Укусно ли је беланце јајета?
7 Ни да такнем тако нешто нисам хтео,
а сад ми се храна моја огадила.
8 Ех, кад би се испунила моја молба
и дао ми Бог чему се надам!
9 Кад би хтео Бог да ме скрши,
да замахне руком својом и среже ме!
10 И даље би за мене то утеха била,
скакао бих весело и у муци којој нема олакшања,
јер нисам прећутао речи Светога.
11 А у чему је то моја снага да бих истрајао?
И какав је то мој крај, па да ми се душа стрпи?
12 Јесам ли снажан као што је камен снажан?
Да није моје тело од бронзе?
13 Није ли свака снага у мени нестала?
Из мене је истргнут сваки напредак.
14 Ко ускраћује милост очајнику, пријатељу своме,
одбацио је страх од Свемоћнога.[a]
15 А моја су ме браћа изневерила као поток непостојан,
ко потоци сувих корита
16 мутних од леда,
на којима се снег крије.
17 Када се истопе, они нестану.
Када је топло, они испаре са свог места.
18 Вијугају стазе њихових токова,
одлазе у пустару и нестају.
19 Погледом их траже каравани Теме
и путници из Саве жељно их погледају.
20 И посрамили су се, јер су се поуздали,
дошли су до њих и разочарали се.
21 А сада сте ви за мене такви – никакви –
видели сте ужас и препали се!
22 Да ли сам вама рекао: ’Дајте!
Од свога имања дајте откуп за мене;
23 избавите ме из руку злотвора,
откупите ме из руку окрутних?!’
24 Научите ме, па ћу да заћутим.
Објасните ми шта сам сагрешио.
25 Како су болне речи прикладне!
Али кога то ваш прекор прекорева?
26 Јел’ мислите речи да прекорите
и ветар очајникових жалопојки?
27 Па ви бисте и сироче оборили
и погађали се за пријатеља свога!
28 Зато будите вољни да ме погледате,
да ли ћу вас лагати у лице.
29 Молим вас, оканите се,
нек не буде неправде! Прођите се,
праведност је моја још увек овде!
30 Има ли неправде на језику моме?
Зар уста моја не препознају зло?
Footnotes
- 6,14 Изворни језик је овде недокучив, па овај стих може да се преведе и овако: Очајнику је потребна оданост његовог пријатеља макар да је заборавио богобојазност.
Copyright © 2003 by Bible League International
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.