Јов 6

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

⁸ »О, кад би ми молба била услишена,
    кад би ми Бог дао оно за чим чезнем!
⁹ О, кад би Бог хтео да ме сатре,
    да замахне руком и да ме уништи!
¹⁰ Онда бих бар још имао ту утеху
    да грчећи се од бола
    нисам речи Светога порекао.
¹¹ Какву снагу имам, да бих се још надао?
    Шта ме чека на крају, да бих истрајао?
¹² Зар имам снагу камена?
    Зар ми је тело од бронзе?
¹³ Зар се могу сâм на себе ослонити,
    сад кад ми је сваки успех ускраћен?

¹⁴ Ко нема љубави према пријатељу
    одбацује и страх од Свесилнога.
¹⁵ Али, моја браћа су непоуздана
    као поток без сталнога тока,
    као потоци који се изливају
¹⁶ мутни од леда
    и растопљеног снега,
¹⁷ који у сушно доба престају да теку
    и од жеге нестају из корита.
¹⁸ С пута свога корита скрећу,
    залазе у празно и пропадају.
¹⁹ Каравани из Теме их траже,
    путници из Сабе им се надају.
²⁰ И разочарају се, јер су се уздали,
    кад стигну до њих, виде да су се преварили.
²¹ Ви сте мени постали такви –
    видели сте страхоту, и уплашили се.
²² Зар сам вам рекао: ‚Дајте ми нешто,
    дајте мито за мене од свог богатства,
²³ избавите ме из руку непријатеља,
    спасите ме из канџи безочнога‘?
²⁴ Поучите ме, и ућутаћу.
    Покажите ми где сам погрешио.
²⁵ Како боле речи искрене!
    Али, на шта то циљају ваши прекори?
²⁶ Зар мислите речи да прекорите
    кад су ветар речи очајника?
²⁷ За сироче бисте бацали коцку
    и својим пријатељем трговали.
²⁸ Сада ме, молим вас, погледајте:
    зар бих вас лагао у лице?
²⁹ Попустите, не будите неправедни,
    размислите: о мојој праведности је реч.
³⁰ Зар ми је зло на језику?
    Зар моја уста не разликују лажи?