Јов 41

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

41 »Нико није срчан толико да га раздражи.
    Па ко онда мени да се супротстави?
² Ко је то икад мени дошао,
    па сам му платио да се нагодимо?
    Све под небом мени припада.
³ Нећу ћутати о његовим удовима,
    о силној снази и лепоти стаса.
⁴ Ко може горњу одећу да му свуче?
    Ко ће двоструки оклоп да му пробије?
⁵ Ко сме врата губице његове да отвори,
    окружена зубима застрашујућим?
⁶ На леђима му низови штитова,
    једних уз друге чврсто приљубљених;
⁷ тако су близу један другом
    да ни ваздух између њих не пролази.
⁸ Чврсто су један с другим спојени,
    један уз другог приања и не могу се раздвојити.
⁹ Када кине, светлост из њега севне;
    очи су му као зраци зоре.
¹⁰ Из уста му буктиње пламте,
    огњене варнице из њих фрцају.
¹¹ Из ноздрва му дим куља
    као из лонца на ватри трском наложеној.
¹² Његов дах угљевље запали
    и пламен му из уста сукља.
¹³ Силна снага лежи му у врату,
    а пред њим страх иде.
¹⁴ Набори на месу чврсто су му спојени,
    сливени и непомерљиви.
¹⁵ Груди су му тврде као стена,
    тврде као доњи жрвањ.
¹⁶ Кад се дигне, богови се престраве,
    сметени од његових удараца разорних.
¹⁷ Мач га дохвати, али се одбије,
    а тако и копље, стрела и сулица.
¹⁸ Њему је гвожђе као слама,
    бронза као труло дрво.
¹⁹ Стреле га не терају у бекство,
    као стрњика му је камење из праћке.
²⁰ Он тољаге сматра стрњиком,
    смеје се фијукању копља.
²¹ Одоздо му црепови назубљени,
    који у блату траг као од млатила остављају.
²² Под њим дубине ускључају као лонац
    и море се запени као помаст у котлу.
²³ За собом светлуцаву бразду оставља
    – човек би помислио да је океан^[a] оседео.
²⁴ Ништа на земљи није му равно,
    створењу неустрашивом.
²⁵ Он свисока гледа на све надмене;
    он је цар над свим охолима.«