Јов 4
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Елифаз
4 Тада проговори Елифаз Теманац и рече:
2 »Кад би неко с тобом разговарао,
да ли би ти сметало?
Али, ко може а да не говори?
3 Ти си поучио многе људе,
јачао онемоћале руке.
4 Својим речима си придизао поклекле,
јачао клецава колена.
5 Али, сад је стигло тебе, а теби смета,
снашло те, а ти се престрашио.
6 Зар ти твоја побожност не улива уздање,
а твоја беспрекорност наду?
7 Размисли: Да ли је ико недужан пропао?
Да ли су игде затрти честити?
8 Колико сам ја приметио,
они који ору зло и који сеју невољу,
то и пожању.
9 Погину од Божијег даха,
од даха гнева његовог нестану.
10 Лавља рика и урлик умукну
и поломе се зуби младих лавова.
11 Лав пропадне јер нема плена,
и млади лавичини се раштркају.
12 »Реч је у потаји стигла до мене,
као шапат ми је допрла до уха.
13 Међу тешким сновима, ноћу,
кад људе дубок сан савлада,
14 такав ме страх и трепет обузеше
да су ми се све кости тресле.
15 Неки дух ми прође преко лица,
све ми се длаке на телу накострешише.
16 Он стаде,
али не могох да препознам ко је.
Нека прилика ми је била пред очима.
Била је тишина, а онда зачух глас:
17 ‚Може ли смртник да буде
праведнији од Бога?
Може ли човек да буде
чистији од свог Творца?
18 Кад не верује ни својим слугама
и своје анђеле оптужује за безумље,
19 колико ће више оптуживати
оне који станују у кућама од глине,
којима је темељ у земаљском праху,
које је лакше смрвити но мољца.
20 Од јутра до вечери Бог их удара
док се у комадиће не претворе.
Пошто темеља немају, нестају заувек.
21 Зар није ишчупан кочић њиховог шатора,
па умиру без мудрости?‘
Copyright © 2003 by Bible League International