Add parallel Print Page Options

34 Потом Елиху рече:

»Чујте моје речи, ви мудри,
    саслушајте ме, ви учени.
Јер, ухо проверава речи
    као што непце куша храну.
Сами за себе разаберимо шта је право,
    заједно сазнајмо шта је добро.
Јов каже: ‚Недужан сам,
    а Бог ми ускраћује правду.
Иако сам у праву, за лажова ме сматрају;
    смртоносном стрелом сам прободен, иако нисам крив.‘
Који човек је као Јов,
    који презир пије као воду?
Састаје се с онима који чине зло,
    са опакима се дружи.
Јер он каже: ‚Никакве користи човеку
    од тога што би да угоди Богу.‘

10 »Зато ме саслушајте, разумни људи.
    Далеко је од Бога да би чинио зло,
    од Свесилнога да би чинио неправду.
11 Он човеку враћа по његовим делима,
    даје му према његовом владању.
12 Не, Бог никад не чини зло,
    нити Свесилни искривљује правду.
13 Ко га је поставио над земљом?
    Ко му је цео свет поверио?
14 Кад би одлучио да свој дух и дах повуче,
15 сва бића би пропала заједно
    и човек би се у прах вратио.

16 »Ако си разуман, чуј ово,
    саслушај шта ти говорим.
17 Може ли да влада онај ко мрзи правду?
    Зар ћеш Праведнога и Силнога да осудиш?
18 Зар није он Онај који цару каже:
    ‚Ништаријо‘ и поглаварима: ‚Опаки‘,
19 који није пристрастан према кнежевима
    и богатоме не даје предност над сиромахом,
    јер сви су његово дело?
20 У један трен умиру, усред ноћи;
    народ буде протресен и нестане;
    без људске руке падају моћници.
21 Његове очи мотре на човечије путеве,
    он сваки његов корак види.
22 Нема тог мрака ни сенке смрти
    где би се злочинци сакрили.
23 Није на човеку да одређује
    када ће ступити на суд пред Богом.
24 Бог без истраге сатире моћнике
    и друге поставља на њихово место.
25 Он добро зна њихова дела,
    па их ноћу обори и згази.
26 Кажњава их за њихову опакост
    тамо где свако може да их види,
27 јер су престали да иду за њим
    и занемарили све његове путеве.
28 Због њих је вапај сиромахов допро до њега
    и он чује вапај потлачених.
29 Али, ако се и не огласи, ко може да га осуди?
    Ако сакрије лице, ко може да га види?
А он је и над народом и над човеком
    на исти начин,
30 да не завлада безбожник
    па народ одведе у клопку.
31 Ако човек каже Богу:
    ‚Крив сам, али нећу више грешити.
32 Поучи ме оном што не видим;
    ако сам чинио неправду,
    више је нећу чинити.‘
33 Да ли ће ти узвратити по твојој вољи
    кад ти његову одбијаш?
Ти треба да одлучиш, не ја;
    зато испричај шта знаш.
34 Разумни људи и мудар човек који ме чује
    рећи ће:
35 ‚Јов говори непромишљено,
    у његовим речима нема разборитости.‘
36 О, кад би Јов био искушан до краја
    зато што као грешници одговара!
37 Свом греху додаје побуну,
    рукама презриво пљешће међу нама
    и своје оптужбе против Бога умножава.«

34 Елијуј је наставио своје казивање:

„Ви мудри, послушајте речи моје;
    ви учени, обратите пажњу!
Јер, беседе се ухом пропитују,
    ко што непцем пробају се јела.
Шта је право, сами разлучимо,
    међу собом препознајмо добро.

Ето, Јов је рекао: ’Праведан сам,
    а Бог ми је ускратио моју правду!
Зар бих о својој правди лагао?
    На смрт сам прободен,
    а згрешио нисам.’
Попут Јова има ли човека,
    што поругу пије као да је вода;
који иде за друштвом злотвора,
    пријатељује с покварењацима?
Јер је казао: ’Никаква је корист за човека
    да Богу угађа!’

10 Зато ме чујте, људи разумног срца:
    далеко била од Бога поквареност
    и неправедност од Свемоћног!
11 Јер по делу он човеку враћа,
    човеку узвраћа по путу његовом.
12 Бог заиста не ради злобно
    и Свемоћни не изврће правду.
13 Ко је њему поверио земљу?
    Ко ли га је поставио над читавим светом?
14 Када би се срцем томе посветио,
    па свој дух и дах свој себи задржао,
15 свако би тело нестало,
    човечанство цело у прах би се вратило.

16 Саслушај ме ако разум имаш,
    почуј добро речи моје.
17 Хоће ли да влада онај који правду мрзи?
    Зар ћеш кривим да прогласиш свемогућег Праведника?
18 Па он цару каже: ’Ништаријо’,
    и племићу: ’Зликовче!’
19 Он пристрасан није према главарима
    и не повлађује богатом пред сиротим,
    јер његових руку сви су они дело.
20 Усред ноћи у трену умиру,
    скончавају људи потрешени,
    моћник нестаје без ичије руке.

21 Јер очи његове пут човеков прате,
    сваки корак његов он посматра.
22 Нема мрака, нема помрчине
    злотвора да скрије.
23 Јер Бог не одлаже време
    кад му човек на суд дође.
24 Без истраге моћнике обара,
    на њихово место он друге поставља.
25 Јер дела њихова њему су знана,
    преко ноћи он их одбацује,
    сатрвени буду.
26 Потире их због њихове злобе,
    тамо где и други виде,
27 јер су се од њега окренули,
    јер нису марили за све његове путеве;
28 јер је због њих до њега дошао вапај сиромаха
    и плач убогих он је чуо.
29 А када он умири, ко да узнемири?
    Кад лице сакрије, ко ће да га нађе?
        А тако бива и за народ и за човека,
30 да безбожник не завлада
    и народу не постави замке.

31 Зар сме неко Богу да каже:
    ’Трпео сам, ал’ грешити више нећу.
32 Поучи ме оном што не видим;
    ако ли сам чинио неправду, више нећу.’
33 Хоће ли ти по твоме узвратити
    јер ти ово одбијаш?
Али ти бираш, а не ја,
    па сада говори оно што знаш.

34 Разумни људи ће ми рећи,
    а и човек мудар што ме слуша:
35 ’Немудро збори Јов!
    Без поуке су његове речи!’
36 О, да би довека Јов кушан био
    кад већ одговара као један од покварењака!
37 Јер је греху своме и преступ додао,
    међу нама он пљеска рукама
    и речима многим обасипа Бога.“