Add parallel Print Page Options

33 »А сад, Јове, чуј моје речи,
    обрати пажњу на све што ћу ти рећи.
Своја уста отварам,
    језик ми обликује речи под непцем.
Речи ми навиру из праведног срца,
    усне искрено изричу моје знање.
Дух Божији ме је створио,
    дах Свесилнога дао ми је живот.
Одговори ми, дакле, ако умеш,
    спреми се да ми се успротивиш.
Ево и ја сам пред Богом као и ти,
    и ја сам од глине саздан.
Нећу те мучити страхом,
    ни тешком руком те притискати.

»Али, ти си на моје уши рекао –
    јасно сам чуо твоје речи:
‚Чист сам и без греха;
    недужан сам, нема кривице на мени.
10 А ипак је Бог на мени нашао ману,
    за свог непријатеља ме сматра.
11 Ноге ми ставља у кладе,
    све моје стазе будно надзире.‘

12 »Али, ево ја ти кажем: у томе ниси у праву,
    јер Бог је већи од човека.
13 Зашто против њега износиш оптужбе
    да ни на једну човечију реч не одговара?
14 Јер, Бог говори – једном овако, други пут онако –
    али човек то не примећује.
15 Кроз снове, кроз ноћна виђења,
    кад дубок сан обузме људе
    док на свом лежају спавају,
16 он им на ухо говори
    и претњама престрављује,
17 да би човека одвратио од његових дела
    и сачувао га од охолости,
18 да би му душу спасао од гробне јаме
    и живот од стреле[a].
19 Или га кажњава боловима на постељи
    и непрестаним севањем у костима,
20 па се његовом бићу гади храна
    и души његовој јело најукусније.
21 Тело му наочиглед копни,
    а кости, некад покривене, огољене штрче.
22 Душа му се гробној јами примиче,
    а његов живот гласницима смрти.
23 Али, ако се уз њега нађе анђео-посредник,
    један од хиљаду,
    да човеку каже шта је за њега добро,
24 да му се смилује и каже:
    ‚Поштеди га одласка у гробну јаму;
    нашао сам откупнину за њега,‘
25 тело му се подмлади као у детета,
    у дане своје младости се враћа.
26 Моли се Богу, и налази милост,
    гледа му лице и кличе од радости.
    Бог му његову праведност враћа.
27 Онда запева пред људима и каже:
    ‚Грешио сам и кварио оно што је исправно,
    али не добих оно што сам заслужио.
28 Душу ми је откупио, да у гробну јаму не оде,
    и мој живот светлост ће видети.‘
29 Да, Бог све то чини човеку
– два, па и три пута –
30 да би му душу одвратио од гробне јаме,
    да би му засјала светлост живота.

31 »Пази, Јове, и саслушај ме,
    ћути, а ја ћу говорити.
32 Ако имаш шта да кажеш, одговори ми;
    говори, јер хоћу да те оправдам.
33 А ако немаш одговора, онда ме саслушај;
    ћути, и мудрости ћу те поучити.«

Footnotes

  1. 33,18 од стреле Овај израз на хебрејском може да значи и »од преласка преко реке смрти«.

33 Зато, о, Јове, молим те чуј моја казивања
    и све речи моје послушај!
Молим те, види, јер отварам уста своја
    да мој језик проговори.
Из честитости мога срца су речи моје
    и по знању моја ће уста искрено да говоре.
Елем, Божији Дух ме је саздао,
    дах Свемоћнога живот ми је дао.
Па ако си кадар, ти ми одговори;
    спреми се, па пред мене стани.
Знај, и ја сам пред Богом попут тебе;
    и ја сам од иловаче обликован.
Нека те ништа у мени ужасно не плаши,
    од мене нећеш бити притиснут тешко.

Дакле, говорио си на моје уши,
    речи сам твоје јасно чуо:
’Ја сам чист, без греха сам и без мане!
    У мени кривице нема!
10 Али, ето, Бог задевицу са мном тражи,
    гледа ме ко душманина свога.
11 Ноге моје у окове ставља
    па надгледа све путеве моје.’

12 Али ја ћу да ти кажем – ниси у праву –
    јер Бог је од човека већи.
13 Зашто се убеђујеш с Богом
    када он не одговара на сваку човекову реч?
14 Јер Бог говори једном овако, други пут онако –
    али нико за то не пази –
15 у сну, у виђењу ноћном,
    када дубок сан на људе пада
    док спавају на постељи.
16 Тада он даје објаву људима,
    упозорава их опоменама;
17 да би човека одвратио од недела
    и сакрио охолост од њега.
18 Он му душу чува од раке,
    живот његов од мача што сече.

19 Човека болом кори на постељи његовој,
    без престанка жигају га кости.
20 Живот му се гади хлеба,
    а душа омиљеног јела.
21 Наочиглед тело му пропада,
    још му штрче кости огољене.
22 Душа му је све ближа раки,
    а живот веснику смрти.
23 Кад би било посланика,
    посредника једног од хиљаду,
    да човеку јави пут његове честитости,
24 кад би му се Бог смиловао, па рекао:
    ’Спасите га од пада у раку!
    Нашао сам откуп!’;
25 тад би му се ко детету подмладило тело,
    вратио би се у дане младалачке снаге.
26 Тад ће се молити Богу и он ће га прихватити,
    гледаће лице његово и клицаће.
    Бог ће обновити човеку праведност његову.
27 А он погледаће људе и казаће:
    ’Грешио сам, правду извртао,
    али ми није враћено по мери!
28 Он је душу моју откупио од пада у раку,
    да ми живот светла види!’

29 Ето, све ово Бог чини двапут,
    трипут са човеком;
30 да му душу из раке поврати
    и обасја светлошћу живота.

31 Јове! Пази, саслушај ме!
    Ти ћути, а ја ћу да причам.
32 Реци ако имаш речи да ми узвратиш,
    јер бих хтео да те оправдам.
33 Ако немаш, ти саслушај мене.
    Ћути, да те мудрошћу поучим.“