Add parallel Print Page Options

30 А сад ми се ругају људи млађи од мене,
    чије очеве не бих ставио ни међу своје псе овчаре.
Шта ми користи снага руку њихових
    кад им је крепкост ишчилела?
Изнурени оскудицом и глађу,
    ноћу су сасушену земљу глодали
    по пустолинама самотним.
У шипражју су брали слану лободу
    и жукиним кореном се хранили.
Из људског друштва су изопштени,
    за њима су викали као за крадљивцима.
По сувим коритима потока су спавали,
    по рупама у земљи и међу стењем.
У грмљу су испуштали урлике
    и један уз другог се стискали у шикари.
Сој презира вредан и без имена –
    бичем су истерани из земље.

»А сад сам ја њима песма ругалица;
    међу њима сам погрдна узречица постао.
10 Одвратан сам им и клоне ме се,
    не устежу се да ми пљуну у лице.
11 Сад кад је Бог тетиву мог лука олабавио
    и невољом ме ударио,
    они се преда мном више не устежу.
12 Здесна руља на мене устаје;
    клипове ми подмећу под ноге
    и пут у пропаст за мене граде.
13 Моју стазу су разорили
    и успели да ме упропасте,
    а никог да ми помогне.
14 Надиру као кроз широк процеп,
    преко развалина наваљују.
15 Ужаси ме преплављују.
    Мој углед нестаде као ветар,
    спокој ми се расплину као облак.
16 Сад се моја душа у мени растаче,
    дани невоље ме зграбише.
17 Ноћ ми кости пробада,
    бол изједајући не одлази на починак.
18 Великом силом одећу ми гужва,
    као оковратник кошуље ме стеже.
19 У блато ме баца
    и као прах и пепео постајем.

20 К теби вапијем, Боже, а ти не одговараш,
    устајем, а ти ме не гледаш.
21 Окрутан си према мени постао,
    силином своје руке на мене се обараш.
22 У ветар ме дижеш и на њему носиш,
    олујним ветром ме ковитлаш.
23 Знам да ћеш ме у смрт одвести,
    на место одређено свим живима.
24 Нико не диже руку на сломљенога
    кад у својој муци вапије.
25 Зар нисам плакао над невољницима?
    Зар ме није душа болела због убогога?
26 Кад сам се надао добру, дође зло,
    кад сам ишчекивао светлост, дође тама.
27 Утроба ми кључа без престанка,
    дани патње ме сусрећу.
28 Ходам црн, али не од сунца,
    устајем на скупу и вапијем.
29 Шакалима сам постао брат,
нојевима друг.
30 Кожа ми је сва поцрнела,
    тело ми врућица сажиже.
31 Лира ми је подешена за жалопојку,
    а свирала за нарицање.