Add parallel Print Page Options

Јов проклиње дан свог рођења

После тога, Јов проговори и прокле дан свог рођења.

Рече:
»Не било дана кад сам се родио,
    ни ноћи која рече: ‚Дечак се зачео!‘
Нека се тај дан претвори у таму,
    не марио за њега Бог на висини,
    светлост га не осветљавала.
Присвојиле га тама и сенка смрти,
    облаци га застрли,
    помрачења му надјачала светлост.
А ону ноћ густа тмина однела,
    не убрајала се у дане у години,
    не нашла се ни у једном месецу.
Јалова била она ноћ,
    не чуло се у њој радосно клицање.
Проклели је они који дан проклињу,
    који левијатана умеју да пробуде.
Потамнеле звезде њеног сванућа,
    жудно чекала светлост узалуд,
    не угледала зраке зорине
10 што ми није затворила врата утробе
    ни сакрила муку од мојих очију.
11 Што нисам умро у мајчиној утроби,
    што не издахнух излазећи из ње?
12 Што ме колена прихватише
    и што ме груди подојише?
13 Јер, сад бих лежао и био миран,
    спавао бих и почивао
14 са царевима и саветницима земаљским
    који су себи саградили рушевине,
15 или са кнежевима који су имали злата,
    који су сребром напунили куће.
16 Или, што нисам био као недоношче закопано,
    као нејаче што светлост дана не угледа?
17 Тамо опаки не изазивају метеж,
    тамо се изнемогли одмарају.
18 Сужњи су на миру,
    не чују више вику стражара.
19 Тамо су мали и велики,
    и роб је слободан од свог господара.
20 Зашто је светлост дата паћенику
    и живот онима чемерне душе,
21 онима који чезну за смрћу, а она не долази,
    који за њом трагају више но за благом закопаним,
22 који су пуни радости
    и од среће кличу кад гроб пронађу?
23 Шта ће живот човеку чији је пут сакривен,
    око кога је Бог подигао ограду?
24 Јер, уздаси су ми као хлеб насушни,
    као вода ми се разливају јецаји.
25 Снашло ме оно од чега сам стрепео,
    стигло ме оно чега сам се плашио.
26 Немам мира ни спокоја,
    починка немам, само неспокој.«

Јовова жалопојка

Онда је Јов проговорио проклињући дан свог рођења. Рекао је:

„Нек нестане дана у коме сам рођен
    и ноћи када је речено: ’Зачело се мушко!’
У таму нека се окрене тај дан.
    Не марио Бог одозго за њега
    и светлост га никада не обасјала.
Зграбили га ноћ и тама најгушћа,
    облак га прекрио
    и све га помрчине дневне престравиле!
Нек ноћ ону тама прогута,
    нек не буде придодана данима годишњим,
    нек не буде убројана месецима!
Ево, ноћ та јалова нек буде,
    повик среће не ушао у њу!
Проклели је они који дан проклињу,
    што су вољни левијатана да буде.
Нека згасну звезде свитања њенога,
    чекајући зору нека је не дочека,
    не видела поглед праскозорја;
10 јер ми није затворила врата од мајчиног крила
    и сакрила није муку од очију мојих.

11 Зашто нисам умро у утроби
    и скончао из стомака кад сам изашао?!
12 Зашто су ме прихватила колена
    и зашто груди које сам сисао?
13 Јер ја бих сада спокојно лежао,
    спавао бих и у миру био
14 с царевима и земаљским саветницима,
    са онима што су себи обновили развалине;
15 с кнезовима што имају злата,
    што су сребром куће своје испунили.
16 Или зашто нисам био мртворођенче замотано,
    или попут дојенчади, што светла видела нису?!
17 Тамо злобници престају са злобом,
    тамо почивају изнурени.
18 Затвореници су заједно спокојни
    и не чују повик тлачитељев.
19 Тамо су и велики и мали,
    а роб се ослободио господара свога.

20 Зашто се страдалнику даје светло
    и живот људима огорчене душе;
21 онима што за смрти жуде, а ње нема,
    и траже је више него благо закопано;
22 онима који се безмерно радују и ликују
    јер су гроб пронашли;
23 човеку чији је пут сакривен
    и кога је Бог одасвуд заградио?
24 Моме јелу претходи јечање моје
    и мој се вапај ко вода излива.
25 Јер ме снађе чег’ сам се бојао,
    сустигло ме од чег’ сам стрепео!
26 Немам мира, немам олакшања,
    немам почивања, мука ме сустиже.“

Job Speaks

After this, Job opened his mouth and cursed the day of his birth.(A) He said:

“May the day of my birth perish,
    and the night that said, ‘A boy is conceived!’(B)
That day—may it turn to darkness;
    may God above not care about it;
    may no light shine on it.
May gloom and utter darkness(C) claim it once more;
    may a cloud settle over it;
    may blackness overwhelm it.
That night—may thick darkness(D) seize it;
    may it not be included among the days of the year
    nor be entered in any of the months.
May that night be barren;
    may no shout of joy(E) be heard in it.
May those who curse days[a] curse that day,(F)
    those who are ready to rouse Leviathan.(G)
May its morning stars become dark;
    may it wait for daylight in vain
    and not see the first rays of dawn,(H)
10 for it did not shut the doors of the womb on me
    to hide trouble from my eyes.

11 “Why did I not perish at birth,
    and die as I came from the womb?(I)
12 Why were there knees to receive me(J)
    and breasts that I might be nursed?
13 For now I would be lying down(K) in peace;
    I would be asleep and at rest(L)
14 with kings and rulers of the earth,(M)
    who built for themselves places now lying in ruins,(N)
15 with princes(O) who had gold,
    who filled their houses with silver.(P)
16 Or why was I not hidden away in the ground like a stillborn child,(Q)
    like an infant who never saw the light of day?(R)
17 There the wicked cease from turmoil,(S)
    and there the weary are at rest.(T)
18 Captives(U) also enjoy their ease;
    they no longer hear the slave driver’s(V) shout.(W)
19 The small and the great are there,(X)
    and the slaves are freed from their owners.

20 “Why is light given to those in misery,
    and life to the bitter of soul,(Y)
21 to those who long for death that does not come,(Z)
    who search for it more than for hidden treasure,(AA)
22 who are filled with gladness
    and rejoice when they reach the grave?(AB)
23 Why is life given to a man
    whose way is hidden,(AC)
    whom God has hedged in?(AD)
24 For sighing(AE) has become my daily food;(AF)
    my groans(AG) pour out like water.(AH)
25 What I feared has come upon me;
    what I dreaded(AI) has happened to me.(AJ)
26 I have no peace,(AK) no quietness;
    I have no rest,(AL) but only turmoil.”(AM)

Footnotes

  1. Job 3:8 Or curse the sea