Add parallel Print Page Options

29 Потом Јов настави своју беседу и рече:

»О, да су ми месеци који су протекли,
    дани кад ме је Бог чувао,
кад ми је светиљка његова сијала над главом
    и кад сам у његовој светлости ходао кроз таму,
дани мог зрелог доба,
    кад ми је Божије пријатељство шатор наткриљивало,
кад је Свесилни још био са мном
    и моја деца ме окруживала,
кад су моје стазе пливале у млеку,
    а из стена ми се потоци уља изливали.
Кад сам долазио на градску капију
    и заузимао своје место на тргу,
младићи би ме видели и уклањали се,
    а старци се дизали и остајали да стоје.
Поглавари би прекидали разговор
    и уста покривали руком,
10 гласови племићâ би утихнули,
    језик би им се за непце залепио.
11 Ко год ме чуо, хвалио ме,
    и ко год ме видео, лепо је говорио о мени,
12 јер сам избављао сиромаха када завапи
    и сироче без помоћи.
13 Самртник ме благосиљао;
    учинио сам да срце удовице радосно кличе.
14 Праведност сам обукао као одећу,
    правда ми је била огртач и оглавље.
15 Био сам очи слепоме и ноге хромоме;
16 био сам отац убогима
    и незнанца заступао у парници.
17 Ломио сам очњаке покварењаку
    и плен му отимао између зуба.
18 Мислио сам: ‚Умрећу у свом гнезду,
    дани ће ми бити као зрнца песка.
19 Корење ће ми допирати до воде,
    а роса ми сву ноћ лежати по гранама.
20 Снага ће ми се стално обнављати
    и лук ће ми у руци бити као нов.‘
21 Људи су ме жељно слушали
    и у тишини чекали мој савет.
22 После мојих речи, нису проговарали,
    моје речи су их шкропиле као роса.
23 Ишчекивали су ме као кишу
    и моје речи упијали као пљусак пролећни.
24 Кад бих им се осмехнуо, испунили би се неверицом,
    ведрина мог лица била им је драгоцена.
25 Ја сам им пут одређивао
    и водио их као поглавар
и као цар који борави међу војском,
    као онај који теши ожалошћене.

Јовова последња одбрана

29 А Јов је наставио своје казивање овим речима:

„О, када би ми било као који месец раније,
    као у данима када ме је Бог чувао;
када ми је светлила његова светиљка над главом мојом,
    по његовом светлу кад сам мраком ишао;
баш какав сам био у својим једрим данима,
    када сам у шатору своме с Богом близак био;
онда кад је Свемоћни са мном био
    и деца моја око мене!
Тад сам ноге у маслу прао
    и потоке уља цедио ми камен!

А када бих изашао на градска врата и на трг,
    ставио бих столицу своју;
младићи би ме видели, па би се повукли,
    а старци би устајали и стајали;
главари би причу прекидали,
    своја уста руком затварали;
10 утихнуо би глас владара,
    језик им се за непце лепио.
11 Блаженим ме звало ухо што ме је слушало,
    хвалило ме око што ме је гледало;
12 јер сам избављао убогога што ко бедник вапи,
    сиротога без помоћи.
13 Страдалников благослов био је на мени,
    а срцу сам удовице доносио песму.
14 Праведност бих узимао, она ме је одевала;
    правда ми је моја била ко одећа и ко турбан.
15 Слепоме сам очи био,
    хромоме сам ноге био.
16 Отац сам био убогима,
    незнанца сам на суду бранио.
17 Ломио сам вилице злотвору,
    из уста му жртву отимао.

18 А причао сам: ’У своме ћу гнезду да преминем,
    умножићу дане попут песка.
19 Мој је корен досезао воду,
    гране су моје преко ноћи росне;
20 Моја је слава у мени свежа,
    у руци је мојој увек млад лук.’

21 Чекали су људи да ме чују,
    ћутали би да чују мој савет.
22 После моје речи нису узвраћали,
    по њима би мој говор капао.
23 Ко на кишу чекали би на ме,
    уста своја отварали као да сам дажд пролећни.
24 Веровали не би кад бих им се насмејао
    и ведрину мог лица нису потамнили.
25 Пут сам им бирао, попут кнеза сам седео;
    био сам као цар међу четама,
    као онај што жалосне теши.

Job’s Final Defense

29 Job continued his discourse:(A)

“How I long for the months gone by,(B)
    for the days when God watched over me,(C)
when his lamp shone on my head
    and by his light I walked through darkness!(D)
Oh, for the days when I was in my prime,
    when God’s intimate friendship(E) blessed my house,(F)
when the Almighty was still with me
    and my children(G) were around me,(H)
when my path was drenched with cream(I)
    and the rock(J) poured out for me streams of olive oil.(K)

“When I went to the gate(L) of the city
    and took my seat in the public square,
the young men saw me and stepped aside(M)
    and the old men rose to their feet;(N)
the chief men refrained from speaking(O)
    and covered their mouths with their hands;(P)
10 the voices of the nobles were hushed,(Q)
    and their tongues stuck to the roof of their mouths.(R)
11 Whoever heard me spoke well of me,
    and those who saw me commended me,(S)
12 because I rescued the poor(T) who cried for help,
    and the fatherless(U) who had none to assist them.(V)
13 The one who was dying blessed me;(W)
    I made the widow’s(X) heart sing.
14 I put on righteousness(Y) as my clothing;
    justice was my robe and my turban.(Z)
15 I was eyes(AA) to the blind
    and feet to the lame.(AB)
16 I was a father to the needy;(AC)
    I took up the case(AD) of the stranger.(AE)
17 I broke the fangs of the wicked
    and snatched the victims(AF) from their teeth.(AG)

18 “I thought, ‘I will die in my own house,
    my days as numerous as the grains of sand.(AH)
19 My roots will reach to the water,(AI)
    and the dew will lie all night on my branches.(AJ)
20 My glory will not fade;(AK)
    the bow(AL) will be ever new in my hand.’(AM)

21 “People listened to me expectantly,
    waiting in silence for my counsel.(AN)
22 After I had spoken, they spoke no more;(AO)
    my words fell gently on their ears.(AP)
23 They waited for me as for showers
    and drank in my words as the spring rain.(AQ)
24 When I smiled at them, they scarcely believed it;
    the light of my face(AR) was precious to them.[a](AS)
25 I chose the way for them and sat as their chief;(AT)
    I dwelt as a king(AU) among his troops;
    I was like one who comforts mourners.(AV)

Footnotes

  1. Job 29:24 The meaning of the Hebrew for this clause is uncertain.