Add parallel Print Page Options

27 Потом Јов настави своју беседу и рече:

»Тако ми Бога живога, који ми је ускратио правду,
    Свесилнога, који ми је загорчао душу,
док је живота у мени,
    даха Божијег у мојим ноздрвама,
усне ми неће говорити зло,
    ни језик превару изрицати.
Далеко било да признам да сте ви у праву;
    до смрти се нећу одрећи своје честитости.
Држаћу се своје праведности и нећу је оставити;
    док сам жив, неће ме срце прекоревати.

»Нека ми непријатељ буде као опаки,
    мој противник као покварењак!
Јер, чему безбожник може да се нада кад је докрајчен,
    кад му Бог живот одузме.
Чује ли Бог његов вапај
    кад га снађе мука?
10 Хоће ли се радовати у Свесилноме?
    Хоће ли у свако време призивати Бога?
11 Поучићу вас о Божијој руци,
    нећу крити науме Свесилнога.
12 Ето, сами сте све видели.
    Зашто онда говорите бесмислице?
13 Ово је судбина коју Бог додељује зломе,
    наследство које безочник прима од Свесилнога:
14 Колико год деце имао, од мача ће изгинути
    и потомство му се неће наситити хлеба.
15 Који га надживе, њих ће сахранити помор,
    а удовице његове неће за њим плакати.
16 Ако сребра нагомила као прашине
    и одеће накупи као блата,
17 то што скупи, обући ће праведник
    и недужни ће поделити сребро.
18 Као од паучине је кућа коју гради,
    као сеница коју је подигао чувар.
19 На починак легне богат, али тако више неће бити:
    кад отвори очи, све је нестало.
20 Ужас га преплављује као вода,
    ноћу га односи олуја.
21 Источни ветар га подигне, и њега нема:
    одува га с његовог места.
22 Без милости се обрушава на њега
    док он од силине његове бежи главом без обзира.
23 Рукама пљешће ругајући му се
    и фијуком га истерује с места његовог.