Јов 10
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
10 »Презирем свој живот.
Стога ћу дати маха свом јадању,
излити сав чемер своје душе.
2 Рећи ћу Богу: ‚Не осуђуј ме,
него ми кажи за шта ме оптужујеш.
3 Зар ти је мило да ме тлачиш,
да своје дело одбацујеш,
а да се радујеш сплеткама злих?
4 Зар имаш телесне очи,
зар гледаш као што гледа смртник,
5 зар су ти дани као у смртника,
зар су ти године као у човека,
6 кад истражујеш моју кривицу
и испитујеш мој грех,
7 иако знаш да нисам крив
и да из твоје руке нема избављења?
8 »‚Твоје руке су ме обликовале и саздале.
Зар ћеш се окренути и уништити ме?
9 Сети се да си ме обликовао као глину.
Зар ћеш ме опет вратити у прах?
10 Зар ме ниси излио као млеко
и згрушао ме као сир?
11 Обукао си ме у кожу и месо
и исплео ме костима и жилама.
12 Дао си ми живот и љубав
и брижљиво бдео над мојим духом.
13 Али, ово си сакрио у свом срцу,
знам да ти је ово била намера:
14 мотрићеш на мене, да, ако згрешим,
мој прекршај не прође некажњен.
15 Ако сам крив, тешко мени!
А ако сам недужан,
главу не могу да дигнем.
Пун сам стида и у невољу сам заглибио.
16 Ако се усправим, ти ми се прикрадеш као лав
и опет ми силна чуда показујеш.
17 Против мене доводиш нове сведоке
и све је већи твој гнев на мене.
Твоја војска стално на мене наваљује.
18 »‚Зашто си ме из утробе извео?
Да сам бар умро, да ме нико не види!
19 Да бар никад нисам живео!
Да су ме бар из мајчине утробе однели у гроб!
20 Зар ми дани нису одбројани?
Окрени се од мене, да се још мало повеселим
21 пре него што одем на пут без повратка,
у земљу таме и сенке смрти,
22 земљу најцрње ноћи,
оно место сенке смрти и метежа
где је и светлост као тама.‘«
Књига о Јову 10
New Serbian Translation
10 Души ми се живот огадио!
Над собом ћу жалопојком зажалити,
јадаћу се у чемеру душе своје.
2 Богу ћу рећи: ’Не осуђуј ме!
Објави ми за шта ме оптужујеш
3 Зар ти је мило да тлачиш,
да одбациш дело својих руку,
а да се смешиш над наумом зликовачким?
4 Зар ти имаш очи човекове,
па да видиш то што људи гледају?
5 Јесу ли ти дани смртникови дани
и године твоје као век човека;
6 па кривице моје испитујеш
и за грехом мојим трагаш?
7 А ти знаш да кривац нисам,
да из твоје руке избављења нема!
8 Уобличише ме твоје руке, саздаше ме,
а ти ме прождиреш.
9 Сети се, молим те,
да си ме ко глину створио,
па зар ћеш у прашину да ме вратиш?
10 Ниси ли ме ко млеко излио
и згрушао попут сира?
11 Ниси ли ме обукао у кожу и месо;
ниси ли ме изаткао костима и венама?
12 Дао си ми и живот и милост,
својим си старањем дух ми очувао.
13 Али, све ове ствари си сакрио у срцу своме,
и знам да је то било у теби!
14 Ако бих и згрешио, ти би бдео нада мном;
не би ме помиловао због кривице моје.
15 Ако сам био злотвор, јао мени!
Ако сам био праведан, главу своју уздизао нисам.
Али ја се давим у срамоти
и свестан сам беде своје!
16 Уздигнем ли се, као лав ме ловиш
и поново на мени величанство своје показујеш.
17 Против мене нове сведоке доводиш,
љутиш се на мене све више
и војску за војском против мене шаљеш.
18 Зашто си ме извадио из мајчиног крила?
Да сам барем издахнуо, да ме око угледало није!
19 Био бих као да ме никад није било,
од мајчиног крила до гроба би ме однели.
20 Зар моји дани нису малобројни?
Доста више! Прођи ме се,
дај ми да̂ се мало развеселим;
21 пре него одем у земљу неповрата,
ноћи и мрака најгушћег;
22 у земљу крајње таме,
дубоког црнила и нереда,
где је и светло као потпуни мрак.’“
Copyright © 2003 by Bible League International
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.