Јеремија 51
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
51 Овако каже ГОСПОД:
»Ево, дићи ћу против Вавилона
и житеље Лев-Камаја,
ветар разорни.
2 Послаћу странце у Вавилон
да га развеју и опустоше му земљу.
Опколиће га са свих страна
у дан његове несреће.
3 Нека му стрелац не натегне лук,
нека не навуче оклоп.
Не штедите његове младиће,
војску му докраја затрите.
4 Падаће побијени по земљи Халдејаца,
прободени по њеним улицама.
5 Јер, Израела и Јуду није оставио
њихов Бог, ГОСПОД над војскама,
иако им је земља пуна кривице
пред Свецем Израеловим.
6 »Бежите из Вавилона,
живот спасавајте,
да не погинете због његових греха.
Јер, ово је време освете ГОСПОДЊЕ –
платиће му према његовим заслугама.
7 Вавилон је био
златан пехар у руци ГОСПОДЊОЈ,
пехар који цео свет опи.
Народи су његово вино пили,
па полудели.
8 Вавилон ће изненада пасти
и разбити се.
Закукајте за њим.
Дајте мелем за његове ране,
можда ће се излечити.
9 »‚Лечили бисмо Вавилон,
али он се не може излечити.
Оставимо га,
па хајде да се сваки од нас
у своју земљу врати.
Јер, његова осуда досеже до неба,
високо под облаке се диже.‘
10 »‚ГОСПОД нас је оправдао.
Хајде да на Сиону испричамо
шта је ГОСПОД, наш Бог, учинио.‘
11 »Наоштрите стреле, узмите штитове!
ГОСПОД подстаче цареве Међана,
јер је наумио да затре Вавилон.
То је освета ГОСПОДЊА,
освета за његов Храм.
12 Барјак дигните под зидинама Вавилона!
Појачајте страже!
Разместите осматраче!
Поставите заседу!
ГОСПОД ће извршити свој наум –
све што је изрекао против житељâ Вавилона.
13 Ти који живиш крај многих вода
и имаш блага у изобиљу,
крај ти је дошао,
окончање твог непоштеног добитка.
14 ГОСПОД над војскама самим собом се заклео:
испунићу те људима као скакавцима
и они ће победнички поклич извикивати.
15 »ГОСПОД је својом силом начинио земљу,
својом мудрошћу успоставио свет
и својом умношћу разапео небеса.
16 Када он загрми, воде на небесима захуче.
Он чини да се облаци дигну с крајева земље.
Муње шаље с кишом
и ветар изводи из својих спремишта.
17 Сваки човек је бесловесна незналица.
Сваког златара његов идол срамоти,
јер сви његови ликови су варка –
нема у њима даха.
18 Ништавни су, смешне творевине;
кад њихова казна стигне, нестаће.
19 А Бог[a] Јаковљев није као они,
јер он је све створио.
Израел је племе његовог поседа.
ГОСПОД над војскама му је име.
20 »Ти си мој маљ, моје бојно оружје;
тобом разбијам народе,
тобом затирем царства,
21 тобом разбијам коња и јахача,
тобом разбијам борна кола и возача,
22 тобом разбијам човека и жену,
тобом разбијам старца и дете,
тобом разбијам младића и девојку,
23 тобом разбијам пастира и стадо,
тобом разбијам ратара и волове,
тобом разбијам управитеље и службенике.
24 »Теби наочиглед
узвратићу Вавилону
и свим житељима Халдеје
за све зло које су учинили на Сиону«,
говори ГОСПОД.
25 »Ево ме против тебе, Горо уништитељска,
која цео свет уништаваш«,
говори ГОСПОД.
»Испружићу руку против тебе,
скотрљати те са литица
и учинити од тебе спаљену гору.
26 Из тебе се више неће узети
ниједан камен да буде угаони,
ниједан камен да буде темељац,
јер ћеш остати пуста довека«,
говори ГОСПОД.
27 »Дигните барјак у земљи!
У овнујски рог дуните међу народима!
Спремите народе против њега,
позовите на њега царства:
Арарат, Мини и Ашкеназ.
Против њега поставите заповедника,
пошаљите коње као рој скакаваца.
28 Спремите народе против њега:
цареве Међана,
њихове управитеље и службенике
и све земље којима управљају.
29 Земља подрхтава и тресе се,
јер се извршавају науми ГОСПОДЊИ:
да земљу вавилонску
претвори у пустош ненастањену.
30 Вавилонски ратници одусташе од борбе,
остадоше у својим тврђавама.
Снага их издаде,
постадоше као жене.
Вавилонски станови су у пламену,
поломљене преворнице капија.
31 Весник стиже весника
и гласник гласника
да јаве цару Вавилона
да му је цео град заузет,
32 газови освојени,
мочваре запаљене,
а војници уплашени.«
33 Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов:
»Кћи вавилонска је као гумно
у време када се по њему гази.
Још мало, и биће време да се жање.«
34 »Прождро нас је Навуходоносор, цар Вавилона,
скршио нас, празан крчаг направио од нас.
Као змија нас је прогутао,
желудац напунио нашим посластицама,
па нас испљунуо.
35 Насиље над нашим телом
нека се врати Вавилону«,
говоре житељи Сиона.
»Нека наша крв падне
на становнике Халдеје«,
говоре житељи Јерусалима.
36 Стога овако каже ГОСПОД:
»Ево, одбранићу вас у вашој парници
и осветити вас.
Исушићу му море
и учинити да му пресахну извори.
37 Вавилон ће бити гомила рушевина,
јазбина шакалима,
предмет згражавања и цоктања,
место ненастањено.
38 Као лавићи ричу Вавилонци,
као лављи младунци реже.
39 Док су тако раздражени,
спремићу им гозбу и опити их,
да се провеселе,
па вечним сном заспе
и више се не пробуде«,
говори ГОСПОД.
40 »Одвешћу их као овце на клање,
као јарце и овнове.
41 »Како ће Шешах[b] бити заузет,
освојен град од целог света хваљен!
Каква грозота ће Вавилон постати
међу народима!
42 Море ће се дићи над Вавилоном,
прекрити га његови хучећи таласи.
43 Градови ће му постати пустош,
земља сува, пустињска,
у којој ниједан човек не живи
нити кроз њу путује.
44 Казнићу Бела у Вавилону
и учинити да испљуне све што је прогутао.
Народи се више неће сливати у Вавилон.
Пашће његове зидине.
45 »Изађи из њега, мој народе!
Нека свако спасава свој живот
од љутог гнева ГОСПОДЊЕГ.
46 Не обесхрабрујте се
и не бојте се гласина које ћете чути у земљи.
Једне године гласине овакве,
а друге онакве,
о насиљу у земљи
и о владару који се дигао на другог владара.
47 Јер, ево, доћи ће време
када ћу казнити Вавилонове идоле.
Сва земља ће му бити извргнута срамоти,
а сви побијени попадати по њој.
48 Тада ће небо и земља
и све што је у њима
клицати од радости над Вавилоном,
јер ће га са севера
напасти уништитељи«,
говори ГОСПОД.
49 »Вавилон мора пасти
због побијених Израелових,
као што су због Вавилона
по целом свету падали побијени.
50 Умакли сте мачу;
идите, не оклевајте!
Сећајте се ГОСПОДА у далекој земљи
и на Јерусалим мислите.«
51 »Извргнути смо срамоти,
јер су нас увредили,
и стид нас обузима,
јер су странци ушли
у светиње Дома ГОСПОДЊЕГ.«
52 »Ево долази време«,
говори ГОСПОД,
»када ћу казнити његове идоле,
а по целој ће му земљи јаукати рањеници.
53 Ако се Вавилон и до неба попне
и ојача своје високо утврђење,
уништитеље ћу послати на њега«,
говори ГОСПОД.
54 »Крици се чују из Вавилона,
звук великог уништења из земље Халдејаца.
55 ГОСПОД ће опустошити Вавилон
и ућуткати његову велику буку.
Непријатељ ће надирати у таласима,
хучећи као велике воде;
разлегаће се звук њихових гласова.
56 Уништитељ ће навалити на Вавилон,
заробити му ратнике
и поломити им лукове.
Јер, ГОСПОД је Бог одмазде
и плаћа према заслузи.
57 Опићу му службенике и мудраце,
управитеље, заповеднике и ратнике,
да вечним сном заспе
и више се не пробуде«,
говори Цар, чије је име ГОСПОД над војскама.
58 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Сравњене ће бити дебеле зидине Вавилона
и запаљене његове високе капије.
Узалуд се народи муче –
труд народâ нестаје у огњу.«
59 Налог који је Јеремија дао високом службенику Сераји сину Нерије сина Махсејиног када је овај полазио у Вавилон са Цидкијом, царем Јуде, четврте године његове владавине. 60 Јеремија је био написао на свитку све несреће које ће снаћи Вавилон – све што је забележено о Вавилону.
61 Он рече Сераји: »Када стигнеш у Вавилон, постарај се да јавно прочиташ све ове речи, 62 а потом реци: ‚ГОСПОДЕ, рекао си да ћеш уништити ово место, па у њему више нико неће живети, ни човек ни животиња, него ће бити пусто довека.‘ 63 Када прочиташ овај свитак, вежи за њега камен, па га баци у реку Еуфрат. 64 Онда реци: ‚Овако ће потонути Вавилон и више се неће дићи због несреће коју ћу довести на њега.‘«
Овде завршавају Јеремијине речи.
Copyright © 2003 by Bible League International