Јеремија 5
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Јерусалимов грех
5 »Прођите улицама Јерусалима;
добро погледајте и сами се уверите.
Тражите по његовим трговима,
па ако нађете иједнога ко чини што је право
и тражи истину,
опростићу овом граду.
2 Иако говоре: ‚Тако ми ГОСПОДА живога‘,
ипак се лажно заклињу.«
3 ГОСПОДЕ, зар твоје очи не траже истину?
Удараш их, али њих не боли,
сатиреш их, али они одбијају поуку.
Постали су тврђи од литице
и одбијају да се покају.
4 Мислио сам: »То су само сиромаси.
Безумни су, јер не познају пут ГОСПОДЊИ,
ни правду коју њихов Бог тражи.
5 Зато ћу отићи великашима
и с њима разговарати.
Они познају пут ГОСПОДЊИ
и правду коју њихов Бог тражи.«
Али и они сложно сломише јарам
и покидаше окове.
6 Зато ће их шумски лав нападати,
пустињски вук черечити,
леопард на њих вребати
крај њихових градова.
И ко год изађе, биће раскомадан,
јер је њихова побуна велика
и све веће је њихово отпадништво.
7 »Зашто да ти опростим?
Твоја деца су ме оставила
и заклињу се боговима који то нису.
Досита сам их нахранио,
а они учинише прељубу
и нагрнуше у куће блудница.
8 Они су пастуви угојени, похотни,
сваки за туђом женом њишти.
9 Зар да то не казним?«
говори ГОСПОД.
»Зар да се не осветим таквом народу?
10 »Прођите јерусалимским виноградима
и уништите их, али не докраја.
Све розге покидајте, јер нису ГОСПОДЊЕ.
11 Народ Израела и народ Јуде
докраја су ми неверни«,
говори ГОСПОД.
ГОСПОД одбацује Израел
12 Лагали су о ГОСПОДУ, говорећи:
»Неће он ништа учинити.
Никакво зло нас неће снаћи.
Нећемо искусити ни мач, ни глад.
13 Пророци су само ветар
и Божије речи нема у њима.
Нека њима буде учињено то што говоре.«
14 Стога ми овако каже ГОСПОД, Бог над војскама:
»Зато што су тако говорили,
учинићу огњем речи у твојим устима,
а овај народ дрветом које ће огањ прогутати.
15 Ево, довешћу на тебе народ издалека,
народе Израелов«,
говори ГОСПОД,
»народ дуговечан и древан,
народ чији језик не знаш
и чији говор не разумеш.
16 Тоболци су им као отворен гроб;
сви су они ратници.
17 Прождреће ти жетву и хлеб,
прождреће ти синове и кћери,
прождреће ти ситну и крупну стоку,
прождреће ти лозу и стабла смоквина.
Мачем ће ти разорити утврђене градове,
у које се уздаш.
18 »Али ни тих дана«, говори ГОСПОД, »нећу те докраја затрти. 19 А када народ буде питао: ‚Зашто нам је ГОСПОД, наш Бог, све ово учинио?‘ рећи ћеш им: ‚Зато што сте ме оставили и у својој земљи служили туђим боговима, сада ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.‘«
Бог опомиње свој народ
20 »Обзнани ово народу Јаковљевом
и објави у Јуди:
21 ‚Чуј ово, народе безумни и без памети,
који очи имаш а не видиш,
који уши имаш а не чујеш.
22 Зар ме се не бојите?‘«
говори ГОСПОД,
»‚Зар преда мном не дрхтите?
Ја сам учинио да песак буде међа мору,
вечна препрека коју не може да пређе.
Таласи се ваљају, али даље не могу,
хуче, али неће прећи.
23 Али овај народ је тврдоглав и бунтован;
скренуше они и одоше,
24 и не говоре себи:
»Бојмо се ГОСПОДА, свога Бога,
који нам у право време даје кишу јесењу и пролећну
и стара се за седмице одређене за жетву.«
25 Одвратише то од вас ваша злодела,
ваши вас греси лишише добра.‘
26 »Опаки се налазе међу мојим народом.
У заседи леже као хватачи птица,
замке постављају и хватају људе.
27 Као што је кавез пун птица,
тако су њихове куће пуне преваре.
Моћни и богати постадоше,
28 ухрањени и дебели.
Нема граница њиховим злоделима.
Сирочетову парницу не воде да је добију,
не залажу се за права сиромаха.
29 Зар да их не казним за то?«
говори ГОСПОД.
»Зар да се не осветим народу какав је овај?
30 Нешто ужасно и грозно
догодило се у земљи:
31 Пророци пророкују лажи,
свештеници владају на своју руку,
а мом народу је то мило.
Али шта ћете да радите на крају?«
Copyright © 2003 by Bible League International