Add parallel Print Page Options

»Ако хоћеш да се вратиш, Израеле«,
    говори ГОСПОД,
    »врати ми се.
Ако уклониш своје одвратне идоле
    и више не одлуташ,
и ако се истинито
    и поштено[a] закунеш:
‚Тако ми ГОСПОДА живога‘,
    благословићу народе
    и они ће ме хвалити.«

Овако ГОСПОД каже Јудејима и Јерусалиму:
    »Преорите своју неизорану земљу
    и не сејте међу трњем.
Обрежите се ГОСПОДУ,
    уклоните кожицу са свога срца,
Јудеји и Јерусалимљани,
    иначе ће моја срџба планути као огањ
и горети, а никога да је угаси,
    због ваших злих дела.«

Несрећа долази на Јуду са севера

»Објавите у Јуди и разгласите у Јерусалиму:
    ‚Дуните у овнујски рог по целој земљи!‘
Вичите из свега гласа и говорите:
    ‚На окуп! Бежимо у утврђене градове!‘
Знак поставите према Сиону,
    у заклон бежите без оклевања,
јер несрећу доносим са севера,
    уништење велико.
Лав је изашао из свога брлога,
    кренуо је уништитељ народâ.
Своје место је оставио да ти опустоши земљу.
    Градови ће ти лежати у рушевинама,
    без иједног житеља.
Зато се обуците у кострет,
    наричите и кукајте:
‚Жестоки гнев ГОСПОДЊИ
    није се окренуо од нас!‘

»Тога дана«, говори ГОСПОД,
    »клонуће духом цар и поглавари,
ужаснути се свештеници
    и згрозити пророци.«

10 Тада ја рекох: »Ах, Господе ГОСПОД, како си тешко преварио овај народ и Јерусалим кад си рекао: ‚Имаћете мир‘, а сад им је мач под грлом.«

11 У то време ће овом народу и Јерусалиму бити речено:

»Ужарен ветар
    са голетних висова пустињских
дува на мој народ,
    али не да га развеје или прочисти.
12 Жесток ветар долази ми оданде.
    Сада изричем пресуду против њих.«

13 Ево надире као облаци,
    његова кола стижу као вихор,
коњи му од орлова бржи.
    Тешко нама! Пропадосмо!

14 Опери своје срце од зла, Јерусалиме,
    и спаси се.
    Докле ћеш гајити опаке мисли?

15 Глас најављује из Дана,
    из Ефремових брда обзнањује несрећу.

16 »Овако кажи народима,
    обзнани Јерусалиму:
‚Из далеке земље стиже војска да те опседне,
    бојни поклич испушта против Јудиних градова.
17 Попут чуварâ поља окружују Јерусалим,
    јер се против мене побунио‘«,
    говори ГОСПОД.
18 »‚Својим поступцима и делима
    ово си навукао на себе,
    ово ти је казна.
О, како је горка!
    О, како пробада срце!‘«

Јеремијина жалост због судбине народа

19 Каква тескоба! Каква тескоба!
    Превијам се од бола.
Срце ме боли, срце у мени силно лупа,
    не могу да ућутим.
Јер, чуо сам звук рога,
    бојне покличе.
20 О несрећи за несрећом јављају,
    сва земља је опустошена.
Шатори ми опустошени у магновењу,
    моје сенице у трен ока.
21 Докле ћу гледати ратне барјаке
    и слушати звук рога?

22 »Мој народ је безуман,
    не познају ме.
Они су неразумна деца,
    ништа не схватају.
Вешти су само да чине зло,
    а да чине добро не умеју.«

Виђење о уништењу

23 Погледах земљу – безоблична и празна;
    и небеса – њихова светлост нестала.
24 Погледах планине – тресу се;
    сва брда – уздрмала се.
25 Погледах, а људи нигде,
    све птице одлетеле.
26 Погледах, а плодна земља постала пустиња,
    сви јој градови леже у рушевинама
    због ГОСПОДА и његовог жестоког гнева.

27 Јер, овако каже ГОСПОД:
    »Сва земља биће опустошена,
    иако је нећу докраја уништити.
28 Зато ће земља туговати и небеса потамнети,
    јер ја рекох, и нећу се предомислити,
    одлучих, и нећу одустати.«

29 На звук коњаникâ и стрелаца
    цео град нададе у бекство.
Једни се завлаче у шикаре,
    други се пентрају уз литице.
Сви градови напуштени,
    нико више у њима не живи.
30 Шта то радиш, Опустошена?
    Зашто се облачиш у скерлет
    и златан накит стављаш на себе?
Зашто очи сенчиш бојом?
    Узалуд се улепшаваш,
твоји љубавници те презиру:
    хоће да ти узму живот.
31 Јер, чујем јаук као у жене у трудовима,
    стењање као у оне која рађа прво дете,
јаук Кћери сионске док се за дах бори
    и пружа руке, говорећи:
»Тешко мени!
    Занемоћах пред убицама.«

Footnotes

  1. 4,2 истинито и поштено Дословно: у истини, правди и праведности.

„Ако се вратиш, о, Израиљу
    – говори Господ – мени се врати;
и ако склониш своје гадости од мене
    нећеш лутати.
Заклињаћеш се:
    ’Тако ми живог Господа!’
у истини, у правди и у праведности.
    И благословиће се њиме народи[a]
    и њиме ће се хвалити.“

Говори Господ Јудејцима и Јерусалиму:

„Узорите своје неузорано тло
    и не сејте у трње!
Обрежите се Господу
    и уклоните обреске са својих срца –
    о, Јудејци и становници Јерусалима –
да се не би као ватра обрушио мој гнев
    и распламтео се, а никог нема да гаси због зала ваших дела.

Пропаст са севера

Објавите у Јуди и у Јерусалиму, најавите и реците:
    ’Затрубите у трубу по земљи!’
Испуните је повицима и реците:
    ’Окупимо се!
    Хајдемо у утврђене градове!’
Подигните заставу према Сиону.
    Бежите и не стајте!
Јер ја са севера доносим пропаст
    и велико разарање.“

Подигао се лав из свог шипражја,
    затирач народа је кренуо
и изашао из свог места,
    да ти земљу претвори у пустош.
А твоји градови ће пасти у руине
    без становника.
Зато опашите кострет,
    жалите и кукајте,
јер се од нас није окренуо
    пламен Господњег гнева.

„И тог ће дана – говори Господ –
    да нестане срчаности у цару и у главарима.
Свештеници ће се ужаснути,
    а пророци пренеразити.“

10 А ја сам рекао: „Јао, Господе Боже, заиста си сасвим заварао овај народ и Јерусалим говорећи: ’Мир вам припада’, а ево мач је дошао до грла.“

11 У то ће се време рећи овом народу и Јерусалиму: „Зажарени пустињски ветар са оголелих висова дуваће на ћерку мог народа, али не да развеје и очисти. 12 Ветар прејак за све то долази за мене, па ћу сада и ја да им објавим судове.“

13 Види! Као облаци он се ваља,
    као олуја су бојна кола његова
и коњи су му од орлова бржи.
    Тешко нама! Пропадосмо!
14 Опери од зла своје срце – о, Јерусалиме – да би био спасен.
    Докле ће у теби да остају мисли твојих злодела?
15 Јер глас објављује из Дана,
    најављује невољу из горја Јефремових.
16 „Обзнаните народима.
    Ево, најавите Јерусалиму:
’Војници опсадници долазе из далеке земље,
    да буче покличима против Јудиних градова.
17 Као стражари на пољу га нападају, опседају га
    јер се против мене побунио
        – говори Господ.
18 Твоји путеви и твоја дела
    су ти донели ово.
Ово је твоја злоба –
    горко је
    и до срца ти је проникло.’“

19 Моја утроба! Моја утроба!
    Превијам се јер ми срце уздише.
    А моје срце неће да ћути
јер је звук трубе који си чула, душо моја,
    бојни поклич.
20 Јављају о разарању за разарањем,
    јер су сву земљу опустошили.
Напречац су опустошили моје шаторе
    и за час моје завесе.
21 Докле ћу да гледам заставу
    и да слушам звук трубе?

22 „Баш је луд мој народ јер ме не познаје.
    Они су будаласта, неуразумљена деца.
Вешти су да чине зло
    а не знају да чине добро.“

23 Кад сам погледао по земљи –
    пустош и празнина.
И на небо –
    остало без свога светла.
24 Погледао сам брда – а она се тресу;
    и све узвишице – и оне се љуљају.
25 Погледао сам – а оно нема ни човека,
    и све су небеске птице одлетеле.
26 Погледао сам – плодна долина је била као пустиња;
    и сви њени градови су били оборени пред Господом
    и пред пламеном његовог гнева.

27 Јер говори Господ:

„Пустош ће бити по свој земљи,
    али нећу да је сасвим уништим.
28 Због овога ће земља да тугује
    и небо ће горе да поцрни.
Рекао сам, одлучио сам и нећу се покајати.
    Не повлачим се од тога.“
29 Од поклича коњаника и стрелаца
    бежи сав град.
Људи се завлаче у честаре
    и веру се по кршевима.
Сваки град је напуштен
    и у њима нико не пребива.
30 А ти – о, похарана – шта ти радиш?
    Макар се и облачиш у скерлет,
    китиш се златним накитом
и бојама бојиш своје очи –
    узалуд се улепшаваш.
Презрели су те твоји љубавници
    и траже ти главу.
31 Чујем: звучи као жена у боловима,
    као врисак првороткиње глас је ћерке сионске.
Она сопће и шири руке:
    „Тешко мени јер сам изнурена,
    и мој је живот у рукама убица!“

Footnotes

  1. 4,2 Види 1. Мој 18,18.

“If you, Israel, will return,(A)
    then return to me,”
declares the Lord.
“If you put your detestable idols(B) out of my sight
    and no longer go astray,
and if in a truthful, just and righteous way
    you swear,(C) ‘As surely as the Lord lives,’(D)
then the nations will invoke blessings(E) by him
    and in him they will boast.(F)

This is what the Lord says to the people of Judah and to Jerusalem:

“Break up your unplowed ground(G)
    and do not sow among thorns.(H)
Circumcise yourselves to the Lord,
    circumcise your hearts,(I)
    you people of Judah and inhabitants of Jerusalem,
or my wrath(J) will flare up and burn like fire(K)
    because of the evil(L) you have done—
    burn with no one to quench(M) it.

Disaster From the North

“Announce in Judah and proclaim(N) in Jerusalem and say:
    ‘Sound the trumpet(O) throughout the land!’
Cry aloud and say:
    ‘Gather together!
    Let us flee to the fortified cities!’(P)
Raise the signal(Q) to go to Zion!
    Flee for safety without delay!
For I am bringing disaster(R) from the north,(S)
    even terrible destruction.”

A lion(T) has come out of his lair;(U)
    a destroyer(V) of nations has set out.
He has left his place
    to lay waste(W) your land.
Your towns will lie in ruins(X)
    without inhabitant.
So put on sackcloth,(Y)
    lament(Z) and wail,
for the fierce anger(AA) of the Lord
    has not turned away from us.

“In that day,” declares the Lord,
    “the king and the officials will lose heart,(AB)
the priests will be horrified,
    and the prophets will be appalled.”(AC)

10 Then I said, “Alas, Sovereign Lord! How completely you have deceived(AD) this people and Jerusalem by saying, ‘You will have peace,’(AE) when the sword is at our throats!”

11 At that time this people and Jerusalem will be told, “A scorching wind(AF) from the barren heights in the desert blows toward my people, but not to winnow or cleanse; 12 a wind(AG) too strong for that comes from me. Now I pronounce my judgments(AH) against them.”

13 Look! He advances like the clouds,(AI)
    his chariots(AJ) come like a whirlwind,(AK)
his horses(AL) are swifter than eagles.(AM)
    Woe to us! We are ruined!(AN)
14 Jerusalem, wash(AO) the evil from your heart and be saved.(AP)
    How long(AQ) will you harbor wicked thoughts?
15 A voice is announcing from Dan,(AR)
    proclaiming disaster from the hills of Ephraim.(AS)
16 “Tell this to the nations,
    proclaim concerning Jerusalem:
‘A besieging army is coming from a distant land,(AT)
    raising a war cry(AU) against the cities of Judah.(AV)
17 They surround(AW) her like men guarding a field,
    because she has rebelled(AX) against me,’”
declares the Lord.
18 “Your own conduct and actions(AY)
    have brought this on you.(AZ)
This is your punishment.
    How bitter(BA) it is!
    How it pierces to the heart!”

19 Oh, my anguish, my anguish!(BB)
    I writhe in pain.(BC)
Oh, the agony of my heart!
    My heart pounds(BD) within me,
    I cannot keep silent.(BE)
For I have heard the sound of the trumpet;(BF)
    I have heard the battle cry.(BG)
20 Disaster follows disaster;(BH)
    the whole land lies in ruins.(BI)
In an instant my tents(BJ) are destroyed,
    my shelter in a moment.
21 How long must I see the battle standard(BK)
    and hear the sound of the trumpet?(BL)

22 “My people are fools;(BM)
    they do not know me.(BN)
They are senseless children;
    they have no understanding.(BO)
They are skilled in doing evil;(BP)
    they know not how to do good.”(BQ)

23 I looked at the earth,
    and it was formless and empty;(BR)
and at the heavens,
    and their light(BS) was gone.
24 I looked at the mountains,
    and they were quaking;(BT)
    all the hills were swaying.
25 I looked, and there were no people;
    every bird in the sky had flown away.(BU)
26 I looked, and the fruitful land was a desert;(BV)
    all its towns lay in ruins(BW)
    before the Lord, before his fierce anger.(BX)

27 This is what the Lord says:

“The whole land will be ruined,(BY)
    though I will not destroy(BZ) it completely.
28 Therefore the earth will mourn(CA)
    and the heavens above grow dark,(CB)
because I have spoken and will not relent,(CC)
    I have decided and will not turn back.(CD)

29 At the sound of horsemen and archers(CE)
    every town takes to flight.(CF)
Some go into the thickets;
    some climb up among the rocks.(CG)
All the towns are deserted;(CH)
    no one lives in them.

30 What are you doing,(CI) you devastated one?
    Why dress yourself in scarlet
    and put on jewels(CJ) of gold?
Why highlight your eyes with makeup?(CK)
    You adorn yourself in vain.
Your lovers(CL) despise you;
    they want to kill you.(CM)

31 I hear a cry as of a woman in labor,(CN)
    a groan as of one bearing her first child—
the cry of Daughter Zion(CO) gasping for breath,(CP)
    stretching out her hands(CQ) and saying,
“Alas! I am fainting;
    my life is given over to murderers.”(CR)