Седамдесет година изгнанства

25 Реч која је дошла Јеремији за сав народ Јуде, четврте године Јоакима, сина Јудиног цара Јосије, што је била прва година Навуходоносора, цара Вавилона; ² реч коју је пророк Јеремија објавио свем народу Јуде и свим становницима Јерусалима. Рекао им је: ³ „Још од тринаесте године Јосије, сина Јудиног цара Амона, па до данас, ево ми већ двадесет три године долази реч Господња. Ја сам вам је упорно објављивао и објављивао, али ви нисте послушали.

⁴ Господ вам је слао све своје слуге. Упорно вам је слао пророке али их нисте послушали, нисте пригнули своје ухо да чујете. ⁵ А говорили су вам: ’Молимо вас, нека се свако врати са свог злог пута и од својих злодела! Пребивајте на земљи коју је Господ дао вама и вашим прецима одвајкада па довека. ⁶ Не идите за другим боговима да бисте им служили и клањали им се! Не гневите ме делом својих руку и нећу вам наудити.

⁷ Али ви ме нисте послушали – говори Господ – него сте ме гневили делом својих руку себи на несрећу.’“

⁸ Зато овако каже Господ над војскама: „Зато што нисте слушали моје речи; ⁹ ево, ја шаљем и доносим све родове са севера – говори Господ – и Навуходоносора, цара Вавилона, мога слугу. Довешћу их на ову земљу, на њене становнике и на све ове околне народе. Изручићу их клетом уништењу, претворићу их у пустош, у ругло и рушевине вечне. ¹⁰ Угушићу међу њима звук весеља, цику радовања, повик младожење и невесте, клопарање жрвњева и светлост светиљке. ¹¹ Земљу ћу ову претворити у пустош, у рушевину, а ови ће народи служити седамдесет година цару Вавилона.

¹² И када се наврши седамдесет година, казнићу цара Вавилона и онај народ – говори Господ – за њихове кривице. А земљу ћу халдејску да претворим у рушевину вечну. ¹³ Пустићу на ту земљу све моје речи које сам против ње објавио и све што је записано у овој књизи, што је Јеремија пророковао свим овим народима. ¹⁴ Јер ће и њима наметнути радове многи народи и велики цареви. Узвратићу им по њиховим поступцима и према делу њихових руку.“

Чаша Божијег гнева

¹⁵ Јер овако ми је казао Господ, Бог Израиља: „Узми ову чашу вина јарости из моје руке и напој њоме све народе којима те шаљем. ¹⁶ И пиће и затетураће се, као да нису при чистој памети због мача који ћу међу њих да пошаљем.“

¹⁷ Тако сам узео чашу из Господњих руку и напојио све народе којима ме је Господ послао: ¹⁸ Јерусалим, све градове Јуде и његове цареве, његове главаре, да постану пустош, рушевина, ругло и проклетство, што данас и јесу; ¹⁹ и фараона, цара Египта, његове слуге, његове главаре и сав његов народ; ²⁰ и све који су мешаног порекла, све цареве земље Уз, све цареве филистејске земље, Аскалон, Газу, Акарон и остатак Азота; ²¹ и Едом, Моав и народ Амона; ²² и све цареве Тира, све цареве Сидона и све цареве острва са друге стране мора; ²³ и Дедан, Тему, Вуз и све са крајева земље; ²⁴ и све арапске цареве, све цареве оних у пустињи који су мешаног порекла; ²⁵ и све зимријске цареве, све еламске цареве, све мидијске цареве; ²⁶ и све цареве севера, и оне који су близу и оне који су далеко, и једне и друге, сва царства света која су на лицу земље. А цар сисашки^[a] ће пити после њих.

²⁷ „Реци им: ’Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: пијте и опијте се! Избљујте се па падните да не устанете, јер ја шаљем мач међу вас.’ ²⁸ Ако ли одбију да из твоје руке узму чашу да би пили, ти им реци: ’Овако каже Господ над војскама: пићете! Зацело ћете пити! ²⁹ Јер, ево почињем да пуштам зло на град који је по мени назван, а ви да останете некажњени? Нећете остати некажњени! Призвао сам мач на све становнике земље – говори Господ над војскама.’

³⁰ Ти им пророкуј све ове речи и реци им:

³² Овако каже Господ над војскама:

³³ Покланих ће тога дана од Господа бити с краја на крај земље. Неожаљени, несакупљени и несахрањени – такви ће постати – ђубриво поврх земље.