Јеремија 2

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

»‚Сећам се твоје привржености у младости,
    како си ме волела као невеста
и ишла за мном кроз пустињу,
    кроз земљу незасејану.
³ Израел је био свет ГОСПОДУ,
    првина његове жетве.
Сви који га прождреше,
    сматрани су кривима
и стиже их несрећа‘«,
    говори ГОСПОД.

»Коју ми ману нађоше ваши праоци
    да су толико одлутали од мене?
За ништавним идолима су пошли,
    па сами постадоше ништавни.
⁶ Нису питали: ‚Где је ГОСПОД,
    који нас је извео из Египта,
кроз голу пустош нас провео,
    кроз земљу пустиња и провалија,
кроз земљу суше и густе тмине,
    кроз земљу којом нико не путује
    и у којој нико не живи?‘
⁷ У плодну земљу сам их довео,
    да њене плодове једу
    и у њеним добрима уживају.
А они, чим уђоше, укаљаше моју земљу
    и мој посед учинише гнусним.
⁸ Свештеници нису питали:
    ‚Где је ГОСПОД?‘
Нису ме упознали они који тумаче Закон.
    Поглавари су се побунили против мене.
Пророци су пророковали у име Ваала,
    идући за ништавним идолима.«

⁹ »Стога опет подижем оптужбе против вас«,
    говори ГОСПОД,
    »и дизаћу оптужбе против деце ваше деце.
¹⁰ Пређи на обале Китима и погледај,
    пошаљи некога у Кедар и помно осмотри.
    Види да ли је икад било нешто слично овом:
¹¹ Зар је неки народ заменио своје богове,
    који чак и нису богови?
А мој народ је своју Славу заменио
    за ништавне идоле.
¹² Згрозите се над тим, небеса,
    и задрхтите од силног ужаса«,
    говори ГОСПОД.
¹³ »Мој народ је починио два греха:
    оставио је мене, извор живе воде,
и себи ископао чатрње, чатрње напукле,
    које не држе воду.«

¹⁴ »Зар је Израел слуга, роб по рођењу?
    Зашто, онда, постаде плен душманима?
¹⁵ Као лавови су рикали на њега
    и пустошили му земљу.
    Градови му спаљени и пусти.
¹⁶ Чак и они из Мемфиса^[a] и Тахпанхеса
    теме ти обријаше^[b].
¹⁷ Зар ниси сам то на себе навукао
    када си оставио ГОСПОДА, свога Бога,
    док те водио путем?
¹⁸ Што би сад ишао у Египат,
    да из Шихора^[c] пијеш воде?
И што би ишао у Асирију,
    да пијеш воде из Еуфрата^[d]?
¹⁹ Твоја опакост ће те казнити,
    твоје отпадништво те осудити.
Размисли, дакле, и схвати
    колико је зло и чемерно за тебе
када оставиш ГОСПОДА, свога Бога,
    и немаш страха од мене«,
    говори Господ, ГОСПОД над војскама.

²⁰ »Одавно си сломио свој јарам,
    своје окове покидао и рекао:
    ‚Нећу да робујем!‘
А ипак, на свакој узвишици
    и под сваким крошњатим дрветом
    лéгао си као блудница.
²¹ Посадио сам те као племениту лозу
    из најбољег семена.
Па како си ми се онда
    у искварену и дивљу лозу изродио?
²² Макар се опрао цеђом
    и много луга употребио,
мрља твоје кривице и даље је преда мном«,
    говори Господ ГОСПОД.
²³ »Како можеш да кажеш:
    ‚Нисам се укаљао.
Нисам трчао за Ваалима‘?
    Види како си поступио у долини.
Размисли о томе што си учинио.
    Ти си хитра камила
    која тамо-амо трчкара,
²⁴ дивља магарица навикла на пустињу,
    која у својој похоти њуши ветар
    – ко да је обузда у време терања?
Мужјак који је тражи неће се уморити,
    лако ће је наћи у време парења.
²⁵ Не трчи док ти ноге не обосе
    и грло ти се не осуши.
Али ти рече: ‚Не вреди!
    Ја волим туђе богове
    и за њима ћу ићи.‘«

²⁶ »Као што крадљивац бива осрамоћен
    када га ухвате,
тако се народ Израелов осрамотио
    – он, његови цареви и службеници,
    његови свештеници и пророци.
²⁷ Они дрвету говоре: ‚Ти си ми отац‘
    и камену: ‚Ти си ме родио.‘
Мени окренуше леђа, а не лице.
    Али, када су у невољи, говоре:
    ‚Дођи и спаси нас!‘
²⁸ Где су ти тада богови које си себи направио?
    Нека они дођу да те спасу невоље ако могу!
    Јер, ти имаш богова, Јудо, колико и градова.