Јеремија 17
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
17 Грех народа Јудиног
урезан је гвозденом алатком,
уписан кременим шиљком
на плочама њиховог срца
и на роговима њихових жртвеника.
2 И њихова деца памте њихове жртвенике
и Ашерине мотке
крај крошњатих стабала, по високим брдима
3 и по горама у земљи.
Ваше богатство и сва ваша блага
даћу да буду опљачкана
са вашим узвишицама,
због греха по свој вашој земљи.
4 Својом кривицом ћеш изгубити
наследство које сам ти дао.
Учинићу те робљем твојих непријатеља
у земљи коју не познајеш,
јер си распалио мој гнев
и он ће довека горети.«
Разне изреке
5 Овако каже ГОСПОД:
»Проклет био ко се узда у човека
и тело сматра својом снагом
и чије се срце окреће од ГОСПОДА.
6 Такав ће бити као грм у пустоши –
кад благостање дође, неће га видети.
Боравиће на спарушеним местима у пустињи,
у сланој земљи где нико не живи.
7 А благо човеку који се узда у ГОСПОДА,
чија је узданица ГОСПОД.
8 Такав ће бити као дрво посађено крај водâ,
које пушта корење дуж потока.
Не боји се када дође жега,
лишће му увек зелено,
нема брига у сушној години
и никад није да род не донесе.
9 »Срце је од свега подмуклије
и непоправљиво.
Ко да га разуме?
10 Ја, ГОСПОД, истражујем срце
и испитујем ум,
да сваком човеку узвратим
према његовом начину живота,
према плодовима његових дела.
11 Као препелица која лежи
на јајима која није снела,
такав је човек који богатство стиче неправдом.
Када му прође пола живота,
богатство му оде
и он на крају испадне будала.«
Јеремија вапије ГОСПОДУ за помоћ
12 Славни престо, узвишен од почетка,
место је нашег светилишта.
13 ГОСПОДЕ, надо Израелова,
сви који те оставе, постидеће се,
који се од тебе окрену,
биће уписани у прашину,
јер су оставили ГОСПОДА,
извор живе воде.
14 Исцели ме, ГОСПОДЕ, и бићу исцељен,
спаси ме, и бићу спасен,
јер тебе хвалим.
15 Ево ми стално говоре:
»Где је реч ГОСПОДЊА?
Нека сада дође.«
16 А ја нисам бежао од тога да будем твој пастир,
нити сам чезнуо за Даном злокобним.
Што с мојих усана силази,
пред тобом је.
17 Не буди ми ужас;
ти си моје уточиште у Дан несреће.
18 Нека се постиде моји гонитељи,
а мене сачувај стида.
Нека их обузме ужас,
а мене сачувај ужаса.
Доведи на њих Дан несреће,
уништи их уништењем двоструким.
О кршењу суботе
19 ГОСПОД ми овако рече: »Иди и стани на Капију народа, кроз коју улазе и излазе цареви Јуде. А стани и на све друге капије Јерусалима, 20 па им кажи: ‚Чујте реч ГОСПОДЊУ, цареви Јуде и сав народе Јуде и сви житељи Јерусалима који пролазите кроз ове капије. 21 Овако каже ГОСПОД: Пазите да не носите никакав товар у дан суботњи ни да га проносите кроз капије Јерусалима. 22 Не износите никакав товар из својих кућа и не обављајте никакав посао у дан суботњи, него држите суботу светом, као што сам заповедио вашим праоцима. 23 Они ме нису слушали ни обраћали пажњу, него су тврдоглаво одбијали да се покоре и прихвате стегу. 24 Али, ако ме ви послушате‘, говори ГОСПОД, ‚и не будете проносили никакав товар кроз капије овога града у суботу, него држали дан суботњи светим не обављајући никакав посао, 25 тада ће цареви који седе на Давидовом престолу пролазити кроз ове капије са својим службеницима. Они и њихови службеници долазиће возећи се колима и јашући на коњима, у пратњи Јудеја и житеља Јерусалима, и овај град ће бити насељен довека. 26 Народ ће долазити из градова Јуде и селâ око Јерусалима, с Венијаминовог подручја и из Шефеле, из Горја и из Негева, доносећи у Дом ГОСПОДЊИ жртве паљенице и клане жртве, житне жртве, тамјан и жртве захвалнице. 27 Али, ако ме не послушате да држите дан суботњи светим не носећи никакав товар када пролазите кроз капије Јерусалима у дан суботњи, тада ћу запалити неугасив огањ на капијама Јерусалима који ће прогутати његове тврђаве.‘«
Књига пророка Јеремије 17
New Serbian Translation
17 Јудин је грех записан гвозденим пером,
урезан дијамантским шиљком
на плочу њиховог срца
и на рогове ваших жртвеника.
2 Деца њихова размишљају
о њиховим жртвеницима и Аштартиним ступовима,
под зеленим дрвећем
на високим брдима.
3 А ти што се пењеш на планину у пољу:
твоје добро и сва имања твоја
дајем као плен,
и твоје узвишице за грех
по свим твојим границама.
4 И ти са̂м ћеш да изгубиш наследство
које сам ти дао.
Учинићу да робујеш својим непријатељима
у земљи коју не знаш,
јер си запалио ватру мога гнева
и довека она букти.“
5 Овако каже Господ:
„Проклет је човек у човека што се узда,
снагу своју што у телу тражи,
а од Господа окреће срце своје!
6 Биће као грм у пустињи
што и не зна кад му добро дође.
Тавориће у безводној пустари,
у слатини где нико не живи.
7 Благословен је човек што се узда у Господа
и коме је Господ узданица!
8 Он ће бити као дрво посађено поред вода,
што корење пружа ка живоме току.
Припека кад дође, оно се не боји;
лишће му зелено кроз годину целу.
Од суше не стрепи,
плода увек има.
9 Срце је варљиво више од свег другог.
Непоправљиво је,
и ко ће га знати!
10 Ја, Господ, испитујем срце,
нутрину проверавам;
па свакоме дајем по његовом путу,
а и према плоду од његових дела.
11 Као јаребица што се леже, али не излеже,
онај је што благо непоштено згрће:
на пола му живота блага више нема,
а он на своме крају испада будала.“
12 Престо славе од давнина узвишен,
место је нашег Светилишта.
13 Надо Израиљева, Господе,
постидеће се сви који те оставе.
Они који су се окренули од мене у прашину биће уписани,
јер су оставили Господа,
извор свежих вода.
14 Излечи ме, Господе, да будем излечен!
Спаси ме да и спасен будем,
јер си ти моја слава!
15 Гле њих, говоре ми:
„Где је реч Господња?
Хајде, нек се збуде!“
16 Ја се нисам устезао да ти пастир будем, да за тобом идем.
Прижељкивао ти нисам тај дан несносни.
И ти знаш шта су моје усне рекле у присуству твоме.
17 Не буди ми ти на ужас,
јер си моје уточиште у дану пропасти!
18 Нек се стиде моји гонитељи,
а не ја да се стидим.
Нека они буду заплашени,
а не ја да заплашен будем.
Сручи на њих дан пропасти
и сломи их двапут јачим сломом.
Субота – посвећени дан
19 Господ ми је овако рекао: „Иди и стани на Врата синова народа, кроз која улазе Јудини цареви и кроз која излазе, и на сва врата Јерусалима. 20 Реци им: ’Чујте реч Господњу, о, цареви Јудини и сва Јудо и сви становници Јерусалима који улазите кроз ова врата! 21 Овако каже Господ: чувајте животе своје па не носите робу у суботу и не уносите је на јерусалимска врата. 22 Ни из својих кућа не износите робу у суботу и не радите никаквог посла. Посветите суботу као што сам заповедио вашим прецима. 23 Али они нису послушали и нису пригнули своје ухо. Тврдоглави су постали, нису слушали и нису прихватили карање. 24 Али, будете ли ме пажљиво слушали – говори Господ – и суботом не будете носили робу кроз градска врата, већ посветите суботу и не радите никакав посао: 25 тада ће на градска врата улазити цареви и кнезови, који седе на престолу Давидовом, на бојним колима и на коњима – они, њихови главари, сви Јудејци и сви становници Јерусалима. А град ће овај остати довека. 26 И доћи ће из Јудиних градова, сви што су око Јерусалима, из Венијаминове земље, из равнице, са брда и из Негева они што доносе свеспалнице, жртве, житне жртве и тамјан, и они што доносе захвалнице у Дом Господњи. 27 Али ако ме не послушате – да посветите суботу, да не носите робу и пролазите кроз јерусалимска врата у суботу – запалићу ватру на његовим вратима да прогута дворове Јерусалима, и неће се угасити.’“
Copyright © 2003 by Bible League International
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.