Јеремија 14

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

² »Јуда тугује, градови јој пропадају.
    За земљом кукају
    и вапај се диже из Јерусалима.
³ Племићи шаљу слуге по воду.
    Ови иду до чатрња, али воду не налазе;
враћају се ненапуњених врчева.
    Унезверени и очајни, покривају главу.
⁴ Земља је испуцала,
    јер нема кише.
Ратари су постиђени
    и покривају главу.
⁵ Чак и кошута у пољу
    тек рођено лане оставља,
    јер нема траве.
⁶ Дивљи магарци
    на голим висовима стоје
    и као шакали дахћу.
Очи им ослабише,
    јер нема зеленила.
⁷ Иако наши греси сведоче против нас,
    ГОСПОДЕ, учини нешто Имена свога ради.
Јер, наше отпадништво је велико,
    против тебе згрешисмо.
⁸ Надо Израелова,
    његов Спаситељу у време невоље,
зашто си као дошљак у земљи,
    као путник што сврати само да преноћи?
⁹ Зашто си као човек који се нашао у чуду,
    као ратник немоћан да спасе?
Међу нама си, ГОСПОДЕ,
    и ми твоје Име носимо.
    Не иди од нас!«

»‚Нека ми очи роне сузе
    и дан и ноћ без престанка,
јер Девица-Кћи мога народа
    тешку рану задоби, ударац жесток.
¹⁸ Одем ли у поље,
    видим покошене мачем.
Одем ли у град,
    видим глађу морене.
И пророк и свештеник
    своје услуге нуде по земљи,
    а немају знања.‘«