Језекиљ 8

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Идолопоклонство у Храму

8 Петога дана шестог месеца шесте године, док сам седео у својој кући, а јудејске старешине преда мном, на мене дође рука Господа ГОСПОДА. ² Погледах, а оно – нека прилика налик човеку. Од паса наниже био је као огањ, а навише блештав као светлуцајући ћилибар. ³ Он испружи нешто попут руке и ухвати ме за косу. Дух ме подиже између земље и неба и у Божијим виђењима однесе у Јерусалим, до улаза северне капије унутрашњег дворишта, где је стајао идол који изазива Божију љубомору. ⁴ Погледах, а оно – Слава Бога Израеловог, као у виђењу које сам имао у оној равници.

⁵ Он ми рече: »Сине човечији, погледај ка северу.«

И ја погледах, а оно – на улазу северно од капије жртвеника, онај идол који изазива Божију љубомору.

⁶ Онај ми рече: »Сине човечији, видиш ли шта чине, те велике гнусобе које народ Израелов овде чини, које ће ме отерати далеко од мог светилишта? Али видећеш и горих гнусоба.«

⁷ Онда ме доведе до улаза у двориште. Погледах, а оно – рупа у зиду.

⁸ Он ми рече: »Сине човечији, прокопај зид.«

И ја прокопах зид, а кад тамо – улаз.

⁹ Он ми рече: »Уђи и види страшне гнусобе које они овде чине.«

¹⁰ И ја уђох и погледах, а оно – свуда по зидовима изрезбарени свакакви гмизавци и огавне животиње и сви идоли израелског народа. ¹¹ Пред њима је стајало седамдесет старешина израелског народа, а међу њима и Јаазанја син Шафанов. Сваки је у руци имао кадионицу из које се дизао облак мирисног кâда.

¹² Онај ми рече: »Сине човечији, јеси ли видео шта чине старешине израелског народа у тами, сваки у одаји својих резбарених слика? Они говоре: ‚ГОСПОД нас не види, ГОСПОД је оставио земљу.‘«

¹³ Потом ми рече: »Видећеш их како чине још веће гнусобе.«

¹⁴ Онда ме одведе до улаза северне капије Дома ГОСПОДЊЕГ, а кад тамо – жене седе и оплакују Тамуза.

¹⁵ Он ми рече: »Видиш ли ово, сине човечији? А видећеш и веће гнусобе од ових.«

¹⁶ Потом ме одведе у унутрашње двориште Дома ГОСПОДЊЕГ, а кад тамо – на улазу у Храм, између трема и жртвеника, око двадесет пет људи. Леђима окренути Храму ГОСПОДЊЕМ, а лицима према истоку, клањали су се сунцу на истоку.

¹⁷ Он ми рече: »Јеси ли видео ово, сине човечији? Зар су ситница за народ Јуде гнусобе које овде чине, па још и земљу пуне насиљем и стално ме изазивају на гнев? Гледај их како приносе грану носу^[a]! ¹⁸ Зато ћу ја с њима поступити у гневу. Нећу се сажалити на њих ни поштедети их. Из свега гласа викаће у моје уши, али ја их нећу слушати.«