Језекиљ 37

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Долина сувих костију

37 Рука ГОСПОДЊА била је на мени и ГОСПОД ме изведе својим Духом и постави ме усред једне долине пуне костију. ² Потом ме поведе по целој долини, и ја видех да има много костију у долини и да су сасвим суве.

³ Он ме упита: »Сине човечији, могу ли ове кости да оживе?«

А ја рекох: »Господе ГОСПОДЕ, то једино ти знаш.«

⁴ Тада ми он рече: »Пророкуј овим костима и реци им: ‚Суве кости, чујте реч ГОСПОДЊУ! ⁵ Овако каже Господ ГОСПОД овим костима: Учинићу да у вас уђе дах, и ви ћете оживети. ⁶ Даћу вам жиле и месо и прекрити вас кожом, ставити дах у вас, и ви ћете оживети. Тада ћете знати да сам ја Господ ГОСПОД.‘«

⁷ И ја пророковах како ми је било заповеђено. А док сам пророковао, зачу се бука, неко клопарање, и кости се саставише, кост уз кост. ⁸ Погледах, а оно – на њима жиле и месо, а затим их прекри кожа. Али у њима још није било даха.

⁹ Тада ми ГОСПОД рече: »Пророкуј даху, пророкуј, сине човечији, и реци му: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Даше, дођи са четири стране света^[a] и дахни у ове побијене, да оживе.‘«

¹⁰ И ја пророковах како ми је заповедио, и дах уђе у њих и они оживеше и стадоше на ноге – голема војска.

¹¹ ГОСПОД ми рече: »Сине човечији, ове кости су сав израелски народ. Они говоре: ‚Кости нам се осушише и наша нада ишчезну. Пропадосмо.‘ ¹² Зато пророкуј и реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Мој народе, ево, отворићу ваше гробове и извести вас из њих, и вратити вас у земљу Израелову. ¹³ Тада ћете, мој народе, када отворим ваше гробове и изведем вас из њих, знати да сам ја ГОСПОД. ¹⁴ Ставићу свој дах у вас, и ви ћете оживети, а ја ћу вам дати да живите у својој земљи. Тада ћете знати да сам ја, ГОСПОД, говорио и да сам то учинио, говори ГОСПОД.‘«

Један народ под једним царем

¹⁵ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ¹⁶ »Сине човечији, узми дрвени штап и на њему напиши: ‚Јудин и Израелаца удружених с њим.‘ Онда узми други дрвени штап и на њему напиши: ‚Ефремов штап – Јосифов и свега израелског народа удруженог с њим.‘ ¹⁷ Онда их састави у један штап, да буду један штап у твојој руци.

¹⁸ »Када те твоји сународници упитају: ‚Зар нам нећеш рећи шта ти ово значи?‘, ¹⁹ ти им реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ево, узећу Јосифов штап – који је у Ефремовој руци – и израелских племена удружених с њим, и спојити га с Јудиним штапом, учинивши од њих један једини дрвени штап, и они ће бити једно у мојој руци.‘ ²⁰ Држи им пред очима штапове на којима си писао ²¹ и реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Извешћу Израелце из народâ међу које су отишли. Сабраћу их са свих страна и довести их у њихову земљу. ²² Учинићу од њих један народ у земљи, на горама Израеловим. Биће један цар над свима њима и они више неће бити два народа нити се делити на два царства. ²³ Више се неће каљати својим идолима и одвратним ликовима, ни било којим од својих преступа, јер ја ћу их спасти од свега њиховог грешног посртања и очистити их. Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог.

²⁴ »‚Мој слуга Давид биће цар над њима и сви они имаће једног пастира. Живеће по мојим законима и помно извршавати моје уредбе. ²⁵ Живеће у земљи коју сам дао своме слузи Јакову, земљи у којој су живели ваши праоци. Они и њихова деца и деца њихове деце живеће у њој довека, а мој слуга Давид биће им владар довека. ²⁶ Склопићу с њима савез мира – савез вечан. Учврстићу их и намножити и ставити своје светилиште да буде међу њима довека. ²⁷ Моје Боравиште биће код њих. Ја ћу бити њихов Бог, а они ће бити мој народ. ²⁸ Када моје светилиште буде међу њима довека, тада ће народи знати да ја, ГОСПОД, чиним Израел светим.‘«