Add parallel Print Page Options

Он ми рече: »Сине човечији, поједи ово што је пред тобом – поједи свитак – па иди и говори израелском народу.«

Ја отворих уста, и он ми даде свитак да га поједем.

Онда ми рече: »Сине човечији, поједи овај свитак који ти дајем и напуни њиме желудац.«

И ја га поједох. У устима ми је био сладак као мед.

Потом ми рече: »Сине човечији, иди сада израелском народу и говори им моје речи. Ниси послан народу неразумљива говора и тешка језика, већ израелском народу – не многим народима неразумљива говора и тешка језика, чије речи не разумеш. А да те њима и пошаљем, они би те послушали. Али израелски народ неће хтети да те послуша зато што неће да послуша мене, јер је сав израелски народ тврдоглав и тврдокоран. Али, ево, ја ћу тебе учинити исто тако непопустљивим и тврдокорним као што су они. Учинићу да ти чело буде попут најтврђег камена, тврђе од кремена. Не бој их се и не плаши их се иако су бунтован народ.« 10 И још ми рече: »Сине човечији, помно саслушај и прими к срцу све речи које ћу ти рећи. 11 Иди сада својим сународницима у изгнанству и говори им. Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД‘ – послушали они или не послушали.«

12 Тада ме Дух подиже, и ја зачух иза себе силну тутњаву – благословена била Слава ГОСПОДЊА у његовом Пребивалишту! – 13 и звук крила оних живих бића како се тару једно о друго, и звук точкова покрај њих, силну тутњаву. 14 Тада ме Дух подиже и однесе, и ја одох чемеран и гневна духа. А на мени је била снажна рука ГОСПОДЊА. 15 Стигох тако изгнаницима који су живели у Тел-Авиву близу реке Кевар, па сам седам дана провео међу њима као омамљен.

Језекиљ постављен за осматрача

(Јез 33,1-9)

16 Када је прошло седам дана, дође ми реч ГОСПОДЊА: 17 »Сине човечији, поставио сам те за осматрача за израелски народ. Зато слушај моју реч и преноси им опомене од мене. 18 Када кажем опакоме: ‚Умрећеш‘, а ти га не опоменеш и не говориш му да се одврати од свога злог начина живота да би спасао живот, он ће умрети због свога греха, а ја ћу тебе сматрати одговорним за његову смрт. 19 Али, ако опоменеш опакога, а он се не одврати од своје опакости и од свога злог начина живота, умреће због свога греха, али ти ћеш спасти свој живот.

20 »Исто тако, када се праведан човек одврати од своје праведности и чини зло, а ја пред њега поставим камен спотицања, умреће. Пошто га ниси опоменуо, умреће због свога греха. Праведна дела која је учинио неће се памтити, а ја ћу тебе сматрати одговорним за његову смрт. 21 Али, ако опоменеш праведнога да не греши, и он престане да греши, живеће, јер је прихватио опомену, а ти ћеш спасти свој живот.«

22 Поново је тамо рука ГОСПОДЊА била на мени и он ми рече: »Устани и изађи у равницу, па ћу ти тамо говорити.«

23 И ја устадох и изађох у равницу. А Слава ГОСПОДЊА стајала је тамо, као слава коју сам видео крај реке Кевар, и ја падох ничице. 24 Тада Дух уђе у мене и диже ме на ноге, па ми је говорио.

Он рече: »Иди и затвори се у своју кућу, 25 а они ће те, сине човечији, везати конопцима и тако спутати да нећеш моћи да изађеш међу људе. 26 Учинићу да ти се језик залепи за непце, па ћеш замукнути и нећеш моћи да их прекореваш, иако су бунтован народ. 27 Али, када ти ја будем говорио, отворићу ти уста и ти ћеш им рећи: ‚Овако каже Господ ГОСПОД.‘ Ко хоће да слуша, нека слуша, а ко неће, нека не слуша. Јер, они су бунтован народ.«

Он ми рече: „Сине човечији, поједи оно што се нашло пред тобом; поједи овај свитак, па иди и говори Израиљцима.“ Ја сам отворио уста, а он ми је дао да поједем свитак.

Онда ми је рекао: „Сине човечији, напуни свој трбух, насити стомак овим свитком који ти дајем.“ Ја сам га појео, и био је сладак као мед у мојим устима.

Затим ми је рекао: „Сине човечији, иди дому Израиљевом и пренеси им моје речи. Ниси, наиме, послан к народу који говори неразумљивим и тешким језиком, већ дому Израиљевом. И ниси послан многим народима који говоре неразумљивим говором и тешким језиком, чије речи не разумеш. Да сам те послао к њима, они би те послушали. Али дом Израиљев неће те послушати, јер они мене неће да слушају, пошто је сав дом Израиљев тврдоглав и непокоран. Ево, ја ћу те учинити непопустљивим и тврдоглавим као што су они. Отврднућу ти чело да буде као дијамант, тврђе од кремена. Не бој их се и не дај се смести пред њима, јер су одметнички дом.“

10 Још ми рече: „Сине човечији, узми к срцу све речи које ти говорим и помно слушај. 11 Иди своме народу у изгнанству и говори им. Реци им, хтели они да слушају или не: ’Говори Господ Бог.’“

12 Тада ме је Дух подигао, и чуо сам иза себе тутњаву громког гласа: „Нека се благосиља Слава Господња у његовом месту!“ 13 Онда сам чуо лепет крила оних бића како ударају једно о друго, и звук точкова поред њих, и тутњаву громког гласа. 14 Дух ме је, затим, подигао и однео. У души сам био огорчен и љут, а Господња ме је рука тешко притисла.

15 Потом сам дошао у Тел-Авив, к онима у изгнанству који су живели поред реке Хевар и остао тамо с њима. Седам сам дана седео запањен међу њима.

Језекиљ на стражи

16 Кад се навршило седам дана, дошла ми је реч Господња: 17 „Сине човечији, поставио сам те стражарем дома Израиљевог; слушај моје речи и опомињи их у моје име. 18 Ако кажем безбожнику ’Заиста ћеш умрети’, а ти га не опоменеш и не упозориш га да се одврати са свог безбожничког пута да спасе себи живот, он ће умрети због своје кривице, али ћу рачун за његову крв тражити од тебе. 19 Али ако опоменеш безбожника, а он се не одврати од своје безбожности и од свога безбожног пута, он ће умрети због своје кривице, а ти ћеш спасти свој живот.

20 Кад праведник одступи од своје праведности и почне чинити неправду, поставићу пред њега нешто да посрне, па ће умрети. Али пошто га ниси опоменуо, умреће због свог греха. Његова се праведност неће памтити, али ћу од тебе тражити рачун за његову крв. 21 Ако опоменеш праведника да не греши, и тај праведник престане да греши, он ће остати у животу зато што је примио опомену, а ти ћеш спасти себи живот.“

22 Рука Господња је била на мени и он ми рече: „Устани и иди у долину, и тамо ћу ти говорити.“ 23 Устао сам и отишао у долину, а тамо, Слава Господња стоји, као она слава коју сам видео поред реке Хевар. Ја падох ничице.

24 Али у мене уђе Дух и подигне ме на ноге. Рече ми: „Иди и затвори се у своју кућу. 25 На тебе ће, сине човечији, ставити ужад и свезати те њима, те нећеш излазити међу њих. 26 А ја ћу учинити да ти се језик прилепи за непце, па ћеш бити нем, и нећеш их више прекоревати, јер су дом отпаднички. 27 Кад ти будем говорио, отворићу ти уста, а ти ћеш им рећи: ’Говори Господ Бог!’ Ко слуша, нека слуша; а ко одбије да слуша, нека одбије, јер они су одметнички дом.

And he said to me, “Son of man, eat what is before you, eat this scroll; then go and speak to the people of Israel.” So I opened my mouth, and he gave me the scroll to eat.

Then he said to me, “Son of man, eat this scroll I am giving you and fill your stomach with it.” So I ate(A) it, and it tasted as sweet as honey(B) in my mouth.

He then said to me: “Son of man, go now to the people of Israel and speak my words to them.(C) You are not being sent to a people of obscure speech and strange language,(D) but to the people of Israel— not to many peoples of obscure speech and strange language, whose words you cannot understand. Surely if I had sent you to them, they would have listened to you.(E) But the people of Israel are not willing to listen(F) to you because they are not willing to listen to me, for all the Israelites are hardened and obstinate.(G) But I will make you as unyielding and hardened as they are.(H) I will make your forehead(I) like the hardest stone, harder than flint.(J) Do not be afraid of them or terrified by them, though they are a rebellious people.(K)

10 And he said to me, “Son of man, listen carefully and take to heart(L) all the words I speak to you. 11 Go(M) now to your people in exile and speak to them. Say to them, ‘This is what the Sovereign Lord says,’(N) whether they listen or fail to listen.(O)

12 Then the Spirit lifted me up,(P) and I heard behind me a loud rumbling sound as the glory of the Lord rose from the place where it was standing.[a] 13 It was the sound of the wings of the living creatures(Q) brushing against each other and the sound of the wheels beside them, a loud rumbling sound.(R) 14 The Spirit(S) then lifted me up(T) and took me away, and I went in bitterness and in the anger of my spirit, with the strong hand of the Lord(U) on me. 15 I came to the exiles who lived at Tel Aviv near the Kebar River.(V) And there, where they were living, I sat among them for seven days(W)—deeply distressed.

Ezekiel’s Task as Watchman

16 At the end of seven days the word of the Lord came to me:(X) 17 “Son of man, I have made you a watchman(Y) for the people of Israel; so hear the word I speak and give them warning from me.(Z) 18 When I say to a wicked person, ‘You will surely die,(AA)’ and you do not warn them or speak out to dissuade them from their evil ways in order to save their life, that wicked person will die for[b] their sin, and I will hold you accountable for their blood.(AB) 19 But if you do warn the wicked person and they do not turn(AC) from their wickedness(AD) or from their evil ways, they will die(AE) for their sin; but you will have saved yourself.(AF)

20 “Again, when a righteous person turns(AG) from their righteousness and does evil, and I put a stumbling block(AH) before them, they will die. Since you did not warn them, they will die for their sin. The righteous things that person did will not be remembered, and I will hold you accountable for their blood.(AI) 21 But if you do warn the righteous person not to sin and they do not sin, they will surely live because they took warning, and you will have saved yourself.(AJ)

22 The hand of the Lord(AK) was on me there, and he said to me, “Get up and go(AL) out to the plain,(AM) and there I will speak to you.” 23 So I got up and went out to the plain. And the glory of the Lord was standing there, like the glory I had seen by the Kebar River,(AN) and I fell facedown.(AO)

24 Then the Spirit came into me and raised me(AP) to my feet. He spoke to me and said: “Go, shut yourself inside your house.(AQ) 25 And you, son of man, they will tie with ropes; you will be bound so that you cannot go out among the people.(AR) 26 I will make your tongue stick to the roof(AS) of your mouth so that you will be silent and unable to rebuke them, for they are a rebellious people.(AT) 27 But when I speak to you, I will open your mouth and you shall say to them, ‘This is what the Sovereign Lord says.’(AU) Whoever will listen let them listen, and whoever will refuse let them refuse; for they are a rebellious people.(AV)

Footnotes

  1. Ezekiel 3:12 Probable reading of the original Hebrew text; Masoretic Text sound—may the glory of the Lord be praised from his place
  2. Ezekiel 3:18 Or in; also in verses 19 and 20