Add parallel Print Page Options

Тужбалица за Тиром

27 Дође ми реч ГОСПОДЊА: »Сине човечији, запевај тужбалицу за Тиром. Реци Тиру, који је смештен на улазу мора и тргује с народима на многим обалама: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ти говориш, Тире:

»‚Ја сам лепоте савршене.
Међе су ти на пучини морској,
    градитељи твоји савршено лепим те учинише.
Све твоје даске истесаше од бора сенирског,
    кедар либански узеше да ти направе јарбол.
Од башанских храстова направише ти весла,
    од чемпреса с обала Китима начинише ти палубу
    и украсише је слоновачом.
Танко везено платно из Египта
    било ти је једро и застава,
а плава и пурпурна тканина с обала Елише
    твоји покрови.
Сидонци и Арвађани били су ти веслачи,
    а твоји вешти људи, Тире, морнари.
Старе занатлије из Гевала[a]
    на теби су затињавали пукотине.
Све морске лађе и њихови морнари
    долазили су да с тобом тргују.

10 »‚Персијанци, Лидијци и Пућани служили су као војници у твојој војсци. Вешали су своје штитове и кациге по теби, дајући ти сјај. 11 Арвађани и Хелешани чували су твоје зидине са свих страна, а Гамађани су ти били по кулама. Вешали су своје штитове уоколо по твојим зидовима и твоју лепоту учинили савршеном.

12 »‚Таршиш је трговао с тобом због богатог избора твојих добара и давао сребро, гвожђе, калај и олово за твоју робу.

13 »‚Јаван[b], Тувал и Мешех трговали су с тобом трампећи робове и предмете од бронзе за твоју робу.

14 »‚Људи из Бет-Тогарме трампили су радне коње, бојне коње и мазге за твоју робу.

15 »‚Људи с Родоса трговали су с тобом, и многе острвске земље биле су твоје муштерије и плаћале ти слоновским кљовама и ебановином.

16 »‚Арам је трговао с тобом због великог броја твојих производа и трампио тиркиз, пурпур, вез, танак лан, корале и рубине за твоју робу.

17 »‚Јудеја и Израел трговали су с тобом и трампили пшеницу из Минита, суве смокве, мед, уље и балсам за твоју робу.

18 »‚Дамаск је због великог броја твојих производа и обиља робе трговао с тобом вином из Хелбона и вуном из Цахара.

19 »‚Дановци и Јаванци из Узала трампили су ковано гвожђе, касија-цимет и иђирот за твоју робу.

20 »‚Дедан је с тобом трговао подседлицама.

21 »‚Арабија и сви владари Кедра били су твоје муштерије и трговали с тобом јагањцима, овновима и козама.

22 »‚Трговци из Шеве и Рааме трговали су с тобом и трампили најбоље од свих зачина и драгог камења и злато за твоју робу.

23 »‚Харан, Кане и Еден и трговци из Шеве, Ашура и Килмада трговали су с тобом. 24 На твојој пијаци трговали су с тобом прекрасном одећом, плавом тканином, везом, шареним ћилимима и чврсто уплетеним конопцима.

25 »‚Таршишке лађе превозе ти робу.

»‚Ти си лађа препуна тешког товара
    насред мора.
26 Твоји веслачи одводе те на пучину,
    али источни ветар ће те разбити
    насред мора.
27 Обиље твоје робе,
    твоји поморци и морнари,
твоји затињачи пукотина и трговци,
    сви твоји војници и сви остали на теби
потонуће у морске дубине
    на дан твога бродолома.
28 Затрешће се обале
    када твоји морнари завапе.
29 Сви веслачи, поморци и морнари
    сићи ће са својих лађа
    и остати на обали.
30 Из свега гласа горко ће плакати за тобом,
    посипати се прашином по глави
    и ваљати се у пепелу.
31 Обријаће главе због тебе
    и обући се у кострет.
Плакаће над тобом тескобне душе
    и горко кукајући.
32 У својој жалости,
    запеваће тужбалицу о теби:
»Ко је као Тир,
    град ућуткан насред мора?«
33 Док ти је роба путовала морем,
    многе народе си њоме ситио.
Великим богатством и добрима
    богатио си цареве земаљске.
34 А сада те море смрскало
    у водама дубоким,
и твоја роба и сва посада
    потонуше с тобом.
35 Сви становници приморја
    згрожени су оним што те снашло.
Њихови цареви престрављени дрхте
    и лице им се изобличило од страха.
36 Трговци међу народима цокћу од чуда,
    јер си тако ужасно скончао
    и више те неће бити.‘«

Footnotes

  1. 27,9 Гевала То јест: Библоса.
  2. 27,13 Јаван Или: Грчка.

27 И дође ми реч Господња: „Сине човечији, запевај тужбалицу о Тиру! Реци Тиру:

’О, ти што столујеш на вратима морским,
    што тргујеш с народима на многим острвима,
Говори Господ Бог: о, Тире, ти рече:
    „Ја сам савршенство лепоте!“
Границе твоје у срцу су мора,
    савршена твоја лепота твојих је зидара дело.
Од чемпреса сенирских
    све су ти даске начинили,
с Ливана кедар узеше,
    да ти јарбол начине,
од храстова васанских,
    весла су ти направили,
а палубу од борова с китимских острва;
    слонову кост у њу су уметнули.
Једро ти је било од лана везеног, египатског,
    а застори од гримиза и скерлета с острва елиских.
Мештани Сидона и Арвада били су ти веслачи,
    мудраци твоји, Тире, били су ти кормилари.
Старешине гевалске и мудраци његови
    пукотине су твоје поправљали;
све лађе на мору и посада њихова
    долазили су да од тебе робу купују.

10 Људи из Персије, Луда и Фута,
    твоји су били ратници.
О твоје су зидове штитове и шлемове качили,
    и китили те сјајем.
11 Арвађани и војска твоја на твојим зидовима,
    куле су твоје Гамадити чували унаоколо.
Штитове су своје качили на твоје зидове
    да дотерају твоју лепоту.

12 Тарсис је трговао с тобом; због твог силног богатства свакојаког плаћао је твоју робу сребром и гвожђем, калајем и оловом.

13 Јаван, Тувал и Месех су трговали с тобом размењујући робље и бронзано посуђе за твоју робу.

14 Они из дома Тогарминог размењивали су коње, јахаће коње и мазге за твоју робу.

15 Синови Деданови су трговали с тобом. И многа су острва трговала за тебе; доносили су ти као накнаду слонову кост и ебоново дрво.

16 Арам је трговао с тобом због обиља твојих производа; плаћали су за твоју робу малахитима, скерлетом, везеним платном и финим ланом, коралима и рубинима.

17 Јуда и земља Израиљева су трговали с тобом; плаћали су за твоју робу пшеницом из Минита, брашном, медом, уљем и мелемом.

18 Дамаск је, због обиља твојих производа сваке врсте, трговао с тобом хелвонским вином и вуном из Сахара. 19 Дан и Јаван из Узала за твоју су робу давали обрађено гвожђе, касију и трску.

20 Дедан је трговао с тобом с јахачким простиркама.

21 Арабљани и сви кнезови кедарски трговали су с тобом и плаћали ти јагањцима, овновима и јарцима.

22 Трговци из Саве и Регме су трговали с тобом. За твоју робу плаћали су најбољим зачинима сваке врсте, свакојаким драгуљима и златом.

23 Харан, Кана, Еден, савски трговци, Асирија и Хилмад, су трговали с тобом. 24 Трговали су с тобом на твојој пијаци у замену за најбоље рухо од везене пурпурне тканине, и разнобојне тепихе од чврсто уплетених нити.

25 Тарсиске лађе превозиле су твоју робу. Био си пун и веома натоварен на морској пучини. 26 Твоји веслачи су те извели на пучину, али источни ветар те је разбио усред мора. 27 Твоје богатство, твоја роба, твоји морепловци, твоји морнари, кормилари и мајстори за твоје пукотине, твоји трговци, сви ратници у теби, и сви који су на палуби, пашће у морске дубине у дан твога пада. 28 Кад се зачује вапај твојих кормилара затрешће се обала. 29 Тада ће сви веслачи, морнари и сви морски кормилари напустити своје лађе и искрцати се на земљу. 30 Они ће подићи свој глас и горко завапити над тобом. Прашином ће посути своју главу и ваљати се у пепелу, 31 обријаће главу за тобом, припасаће кострет, па ће, огорчене душе, плакати за тобом и горко нарицати.

32 Закукаће и запевати нарицаљку над тобом:

„Ко је као Тир
    ућуткан усред мора?“
33 Кад су ти робу довозили с мора,
    њом си ситио многе народе;
обиљем блага и робом својом,
    ти си богатио цареве земаљске.
34 А сада те море разби у води дубокој,
    роба твоја пропаде, и сав народ у теби.
35 Сви су житељи острвски запањени над тобом;
    цареве им подилази језа, од страха им се лице грчи.
36 Трговци народа звижде над тобом;
    постао си ругло
и више те неће бити.’“

A Lament Over Tyre

27 The word of the Lord came to me: “Son of man, take up a lament(A) concerning Tyre. Say to Tyre,(B) situated at the gateway to the sea,(C) merchant of peoples on many coasts, ‘This is what the Sovereign Lord says:

“‘You say, Tyre,
    “I am perfect in beauty.(D)
Your domain was on the high seas;
    your builders brought your beauty to perfection.(E)
They made all your timbers
    of juniper from Senir[a];(F)
they took a cedar from Lebanon(G)
    to make a mast for you.
Of oaks(H) from Bashan
    they made your oars;
of cypress wood[b] from the coasts of Cyprus(I)
    they made your deck, adorned with ivory.
Fine embroidered linen(J) from Egypt was your sail
    and served as your banner;
your awnings were of blue and purple(K)
    from the coasts of Elishah.(L)
Men of Sidon and Arvad(M) were your oarsmen;
    your skilled men, Tyre, were aboard as your sailors.(N)
Veteran craftsmen of Byblos(O) were on board
    as shipwrights to caulk your seams.
All the ships of the sea(P) and their sailors
    came alongside to trade for your wares.

10 “‘Men of Persia,(Q) Lydia(R) and Put(S)
    served as soldiers in your army.
They hung their shields(T) and helmets on your walls,
    bringing you splendor.
11 Men of Arvad and Helek
    guarded your walls on every side;
men of Gammad
    were in your towers.
They hung their shields around your walls;
    they brought your beauty to perfection.(U)

12 “‘Tarshish(V) did business with you because of your great wealth of goods;(W) they exchanged silver, iron, tin and lead for your merchandise.

13 “‘Greece,(X) Tubal and Meshek(Y) did business with you; they traded human beings(Z) and articles of bronze for your wares.

14 “‘Men of Beth Togarmah(AA) exchanged chariot horses, cavalry horses and mules for your merchandise.

15 “‘The men of Rhodes[c](AB) traded with you, and many coastlands(AC) were your customers; they paid you with ivory(AD) tusks and ebony.

16 “‘Aram[d](AE) did business with you because of your many products; they exchanged turquoise,(AF) purple fabric, embroidered work, fine linen,(AG) coral(AH) and rubies for your merchandise.

17 “‘Judah and Israel traded with you; they exchanged wheat(AI) from Minnith(AJ) and confections,[e] honey, olive oil and balm(AK) for your wares.(AL)

18 “‘Damascus(AM) did business with you because of your many products and great wealth of goods.(AN) They offered wine from Helbon, wool from Zahar 19 and casks of wine from Izal(AO) in exchange for your wares: wrought iron, cassia(AP) and calamus.

20 “‘Dedan(AQ) traded in saddle blankets with you.

21 “‘Arabia(AR) and all the princes of Kedar(AS) were your customers; they did business with you in lambs, rams and goats.

22 “‘The merchants of Sheba(AT) and Raamah traded with you; for your merchandise they exchanged the finest of all kinds of spices(AU) and precious stones, and gold.(AV)

23 “‘Harran,(AW) Kanneh and Eden(AX) and merchants of Sheba, Ashur(AY) and Kilmad traded with you. 24 In your marketplace they traded with you beautiful garments, blue fabric, embroidered work and multicolored rugs with cords twisted and tightly knotted.

25 “‘The ships of Tarshish(AZ) serve
    as carriers for your wares.
You are filled with heavy cargo
    as you sail the sea.(BA)
26 Your oarsmen take you
    out to the high seas.
But the east wind(BB) will break you to pieces
    far out at sea.
27 Your wealth,(BC) merchandise and wares,
    your mariners, sailors and shipwrights,
your merchants and all your soldiers,
    and everyone else on board
will sink into the heart of the sea(BD)
    on the day of your shipwreck.
28 The shorelands will quake(BE)
    when your sailors cry out.
29 All who handle the oars
    will abandon their ships;
the mariners and all the sailors
    will stand on the shore.
30 They will raise their voice
    and cry bitterly over you;
they will sprinkle dust(BF) on their heads
    and roll(BG) in ashes.(BH)
31 They will shave their heads(BI) because of you
    and will put on sackcloth.
They will weep(BJ) over you with anguish of soul
    and with bitter mourning.(BK)
32 As they wail and mourn over you,
    they will take up a lament(BL) concerning you:
“Who was ever silenced like Tyre,
    surrounded by the sea?(BM)
33 When your merchandise went out on the seas,(BN)
    you satisfied many nations;
with your great wealth(BO) and your wares
    you enriched the kings of the earth.
34 Now you are shattered by the sea
    in the depths of the waters;
your wares and all your company
    have gone down with you.(BP)
35 All who live in the coastlands(BQ)
    are appalled(BR) at you;
their kings shudder with horror
    and their faces are distorted with fear.(BS)
36 The merchants among the nations scoff at you;(BT)
    you have come to a horrible end
    and will be no more.(BU)’”

Footnotes

  1. Ezekiel 27:5 That is, Mount Hermon
  2. Ezekiel 27:6 Targum; the Masoretic Text has a different division of the consonants.
  3. Ezekiel 27:15 Septuagint; Hebrew Dedan
  4. Ezekiel 27:16 Most Hebrew manuscripts; some Hebrew manuscripts and Syriac Edom
  5. Ezekiel 27:17 The meaning of the Hebrew for this word is uncertain.