Add parallel Print Page Options

Исус храни пет хиљада људи

(Мт 14,13-21; Мк 6,30-44; Лк 9,10-17)

После тога Исус оде на другу обалу Галилејског – то јест Тиверијадског – мора, а за њим пође силан народ, јер су видели знамења која је учинио на болеснима. Исус се попе на гору и седе са својим ученицима. (А приближавала се Пасха, јудејски празник.)

Када је подигао поглед и угледао силан народ како иде к њему, Исус упита Филипа: »Где можемо да купимо хлеба да ови једу?«

То је рекао да би га искушао, јер је већ знао шта ће учинити.

Филип му одговори: »Ни двеста динара[a] не би било довољно за више од залогаја хлеба за сваког.«

А један од његових ученика – Андреја, брат Симона Петра – рече Исусу: »Овде је један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибице, али шта је то на толике.«

10 Исус рече: »Нека људи поседају.«

На том месту је било много траве, па мушкарци, њих око пет хиљада, поседаше.

11 Тада Исус узе оне хлебове, захвали Богу за њих, па их раздели онима који су седели, а тако и рибе – и то колико год је ко хтео.

12 Када су се најели, Исус рече својим ученицима: »Покупите преостале комадиће, да ништа не пропадне.«

13 И они их покупише и напунише дванаест корпи комадићима преосталим од пет јечмених хлебова које су људи јели.

14 Када су људи видели знамење које је Исус учинио, рекоше: »Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!«

15 А Исус је знао да намеравају да дођу и да га на силу прогласе за цара, па се опет повуче у гору, сасвим сâм.

Исус хода по води

(Мт 14,22-27; Мк 6,45-52)

16 Када је пало вече, његови ученици сиђоше до мора, 17 уђоше у чамац и отиснуше се преко мора ка Кафарнауму. Већ се било и смрачило, а Исус још није био дошао к њима. 18 И море се узбуркало од силног ветра који је задувао. 19 Када су превеслали око двадесет пет до тридесет стадија[b], угледаше Исуса како хода по мору и приближава се чамцу, и уплашише се.

20 А Исус им рече: »Ја сам. Не бојте се.«

21 Они хтедоше да га узму у чамац, али се чамац одмах створи на обали према којој су били кренули.

Исус је хлеб живота

22 Сутрадан народ који је остао на другој страни мора примети да је тамо само један чамац и да Исус није ушао у чамац са својим ученицима, него да су они отишли сами. 23 А неки чамци из Тиверијаде пристадоше близу места где су јели хлеб пошто је Господ за њега захвалио Богу. 24 Када је, дакле, народ видео да нема ни Исуса ни његових ученика, укрцаше се у чамце и одоше у Кафарнаум да га потраже.

25 А када су га нашли на другој страни мора, упиташе га: »Раби, када си дошао овамо?«

26 »Истину вам кажем«, одговори им Исус, »ви ме не тражите зато што сте видели знамења, него зато што сте јели хлеб и најели се. 27 Радите, али не за пропадљиву храну, него за храну која траје до вечног живота, а њу ће вам дати Син човечији, јер њега је потврдио[c] Бог Отац.«

28 Они га упиташе: »Шта да учинимо да бисмо чинили Божија дела?«

29 А Исус им одговори: »Ово је Божије дело: да верујете у онога кога је он послао.«

30 Тада га они упиташе: »Које ћеш, дакле, знамење учинити, да га видимо и да ти поверујемо? Које је твоје дело? 31 Наши праоци су јели ману у пустињи, као што је записано: ‚Даде им хлеб са неба да једу.‘(A)«

32 »Истину вам кажем«, рече им Исус, »није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истински хлеб са неба. 33 Јер, Божији хлеб је онај који силази са неба и даје живот свету.«

34 »Господе«, рекоше му они, »дај нам увек тога хлеба.«

35 А Исус им рече: »Ја сам хлеб живота. Ко дође к мени, неће огладнети, и ко у мене верује, неће никада ожеднети. 36 Али рекао сам вам: видели сте ме, а ипак не верујете. 37 Све што ми Отац даје, доћи ће к мени и нећу одбацити онога ко ми дође. 38 Јер, нисам сишао са неба да извршавам своју вољу, него вољу Онога који ме је послао. 39 А ово је воља Онога који ме је послао: да не изгубим ниједнога од оних које ми је дао, него да их васкрснем Последњега дана. 40 Јер, ово је воља мога Оца: ко год види Сина и верује у њега, да има вечни живот и да га ја васкрснем Последњега дана.«

41 Тада Јудеји почеше да гунђају против њега зато што је рекао: »Ја сам хлеб који је сишао са неба.«

42 »Зар ово није Исус, Јосифов син?« рекоше. »Зар му не познајемо оца и мајку? Како сад говори: ‚Сишао сам са неба‘?«

43 »Не гунђајте међу собом«, рече им Исус. 44 »Нико не може да дође к мени ако га не привуче Отац који ме је послао, и ја ћу га васкрснути Последњега дана. 45 У Пророцима пише: ‚Бог ће поучити све људе.‘(B) Ко год слуша Оца и научи, долази к мени. 46 Нико није видео Оца осим онога који је од Бога – он је видео Оца. 47 Истину вам кажем: ко верује, има вечни живот. 48 Ја сам хлеб живота. 49 Ваши праоци су јели ману у пустињи и помрли. 50 А ово је хлеб који силази са неба – да га човек једе и да не умре. 51 Ја сам живи хлеб који је сишао са неба. Ко буде јео овај хлеб, живеће довека. Овај хлеб је моје тело, које ћу дати за живот света.«

52 Тада Јудеји почеше жестоко да расправљају међу собом, говорећи: »Како овај може да нам дâ своје тело да једемо?«

53 »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ако не једете тело Сина човечијега и не пијете његову крв, немате живота у себи. 54 Ко једе моје тело и пије моју крв, има вечни живот и ја ћу га васкрснути Последњега дана. 55 Моје тело је истинско јело и моја крв истинско пиће. 56 Ко једе моје тело и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему. 57 Као што је мене послао живи Отац, и ја живим због Оца, тако ће и онај ко мене једе живети због мене. 58 Ово је хлеб који је сишао са неба, и он није као онај који су јели ваши праоци у пустињи и помрли. Ко једе овај хлеб, живеће довека.«

59 Исус је ово изрекао док је учио народ у синагоги у Кафарнауму.

Речи вечнога живота

60 Када су ово чули, многи његови ученици рекоше: »Тешке су то речи. Ко може да их прихвати?[d]«

61 Исус је сам од себе знао да његови ученици гунђају, па им рече: »Зар вас ово учење саблажњава? 62 А шта ако будете видели Сина човечијега како иде горе, онамо где је био пре? 63 Дух је оно што оживљава, а тело ништа не користи. Речи које сам вам говорио, дух су и живот су. 64 Али има међу вама оних који не верују« – јер је од почетка знао који су они који неће веровати и ко је онај који ће га издати.

65 Онда рече: »Зато сам вам и рекао да нико не може да дође к мени ако му није дато од Оца.«

66 Тада се многи његови ученици вратише и више нису ишли с њим.

67 Исус упита Дванаесторицу: »Да можда и ви не желите да одете?«

68 »Коме да идемо, Господе?« одговори му Симон Петар. »Ти имаш речи вечнога живота, 69 и ми верујемо и знамо да си ти Светац Божији.«

70 А Исус им рече: »Зар нисам ја изабрао вас дванаесторицу? А ипак је један од вас ђаво!«

71 Рекао је то о Јуди, сину Симона Искариотског, јер је он био тај који ће га издати, иако је био један од Дванаесторице.

Footnotes

  1. 6,7 двеста динара Један динар је имао вредност једне наднице.
  2. 6,19 око … стадија Око пет до шест километара.
  3. 6,27 потврдио Дословно: обележио печатом.
  4. 6,60 прихвати Или: слуша.