Add parallel Print Page Options

19 Тада Пилат узе Исуса и даде да га избичују. Војници исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, па га огрнуше пурпурним огртачем. Онда су му прилазили и говорили: »Здраво, царе Јудеја!« и шамарали га.

Пилат поново изађе напоље, па им рече: »Ево, изводим вам га напоље, да знате да му нисам нашао никакву кривицу.«

Тада Исус изађе напоље, с венцем од трња и у пурпурном огртачу, а Пилат рече: »Ево човека!«

Када су га првосвештеници и слуге угледали, повикаше: »Распни га! Распни га!«

»Ви га узмите, па га распните«, рече им Пилат, »јер ја му нисам нашао кривицу.«

А Јудеји му одговорише: »Ми имамо Закон, и по Закону он мора да умре, јер је тврдио да је Син Божији!«

Када је Пилат то чуо, још више се уплаши, па опет уђе у преторијум и упита Исуса: »Одакле си?«

Али Исус му не одговори.

10 Тада му Пилат рече: »Зар мени не одговараш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим и власт да те распнем?«

11 »Не би ти имао никакве власти нада мном«, одговори му Исус, »да ти није дата са неба[a]. Зато је већи грех онога који ме је теби предао.«

12 Отада је Пилат настојао да га ослободи.

Али Јудеји су викали: »Ако га ослободиш, ниси царев пријатељ! Ко год се издаје за цара, противи се цару!«

13 Када је то чуо, Пилат изведе Исуса напоље и седе на судијску столицу, на месту које се зове Камени плочник – хебрејски: Гавата. 14 А био је Дан припреме за Пасху, око поднева[b].

Пилат рече Јудејима: »Ево вашег цара!«

15 А они повикаше: »Води га! Води га! Распни га!«

»Зар да распнем вашег цара?« упита их Пилат.

А првосвештеници му одговорише: »Ми немамо цара осим цезара!«

16 Тада га Пилат предаде војницима да га распну, и они га преузеше.

Распеће

(Мт 27,32-44; Мк 15,21-32; Лк 23,26-43)

17 Носећи свој крст, Исус изађе на такозвано Лобањско место – које се на хебрејском зове Голгота – 18 где га распеше. А с њим распеше још двојицу – један је био с једне стране, други са друге, а Исус у средини.

19 Пилат написа натпис и стави га на крст. На њему је писало: Исус Назарећанин, цар Јудеја. 20 Тај натпис прочиташе многи Јудеји, јер је место где је Исус био распет било близу града. А био је написан на хебрејском, латинском и грчком језику.

21 Првосвештеници рекоше Пилату: »Немој да пишеш: ‚цар Јудеја‘, него да је он рекао да је цар Јудеја.«

22 А Пилат им одговори: »Што написах – написах.«

23 Када су распели Исуса, војници узеше његову одећу и разделише је на четири дела – за сваког војника по део. Узеше и његову кошуљу, али је она била без шавова, јер је одозго до доле била исткана у једном комаду.

24 Тада рекоше један другом: »Хајде да је не цепамо, него да бацимо коцку за њу, да видимо коме ће припасти« – да се испуни Писмо које каже:

»Моју одећу разделише међу собом
    и бацише коцку за моје одело.«(A)

И војници тако и учинише.

25 А поред Исусовог крста стајале су његова мајка, њена сестра, Марија Клопина и Марија Магдалина.

26 Исус виде мајку и ученика кога је волео како стоји поред ње, па рече мајци: »Драга жено, ево ти сина.«

27 Затим рече ученику: »Ево ти мајке.«

И од тога часа ученик је узе к себи.

Исусова смрт

(Мт 27,45-56; Мк 15,33-41; Лк 23,44-49)

28 После тога, знајући да је све довршено, Исус рече, да би се испунило Писмо: »Жедан сам.«

29 А тамо је стајала посуда пуна сирћета, па сунђер натопљен сирћетом натакоше на исопову стабљику и принеше његовим устима.

30 Чим је узео сирће, Исус рече: »Довршено је«, па спусти главу и издахну.

31 Пошто је био Дан припреме[c], Јудеји замолише Пилата – да тела не би остала на крсту и у суботу, јер је те суботе био Велики дан[d] – да им се поломе ноге, а тела скину. 32 И војници дођоше и поломише ноге првом и другом човеку који су били распети с Исусом. 33 А када су дошли до Исуса, видеше да је већ умро, па му не поломише ноге, 34 него му један војник копљем прободе ребра. И одмах потекоше крв и вода.

35 За ово сведочи онај који је то видео и његово сведочанство је истинито, и он зна да говори истину, па сведочи да и ви поверујете – 36 то се догодило да се испуни Писмо: »Ниједна кост му неће бити поломљена.«(B)

37 А једно друго Писмо каже: »Гледаће онога кога су проболи.«(C)

Исусова сахрана

(Мт 27,57-61; Мк 15,42-47; Лк 23,50-56)

38 После тога Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик – али тајни, због страха од Јудеја – замоли Пилата да однесе Исусово тело. Пилат му допусти, па он дође и однесе тело. 39 А дође и Никодим, који је оно раније дошао к Исусу ноћу, и донесе око сто литри[e] мешавине смирне и алоја. 40 Тада узеше Исусово тело и увише га у платнене завоје с мирисима, као што Јудеји обично сахрањују. 41 А код места где је Исус био распет налазио се врт, и у врту нов гроб у коме још нико није био сахрањен. 42 Због тога што је био јудејски Дан припреме и што је гроб био близу, Исуса положише у њега.

Footnotes

  1. 19,11 са неба Дословно: одозго.
  2. 19,14 око поднева Дословно: око шестог часа.
  3. 19,31 Дан припреме То јест: петак.
  4. 19,31 Велики дан То јест: Пасха.
  5. 19,39 око сто литри Око 34 килограма.