Add parallel Print Page Options

Божија служба у земаљском Шатору

И први савез је, додуше, имао одредбе за богослужење и земаљско светилиште. Јер, био је уређен први део Шатора, у коме су били свећњак, сто и свети хлебови, а звао се Светиња. Иза друге завесе је био део Шатора који се звао Светиња над светињама, а у њему златан кадиони жртвеник и Ковчег савеза, сав обложен златом. У Ковчегу је била златна посуда с маном, Ааронов штап, који је пропупео, и плоче савеза, а над њим херувими Славе који засењују Помирилиште. Али, о свему томе се сада не може говорити у појединостима.

Пошто је то било тако уређено, свештеници су стално улазили у први део Шатора да обављају службу, а у други део, једном годишње, само првосвештеник, и то не без крви, коју је приносио за себе и за грехе народа учињене из незнања. Тако је Свети Дух показивао да пут у Светињу над светињама још није отворен све док постоји први део Шатора. То је слика за садашње време, која показује да принети дарови и жртве нису могли да учине савршеном савест онога који тако служи, 10 пошто су се заснивали само на јелу и пићу и на разним прањима – на прописима који су се односили само на тело и вредели до времена новог поретка.

Христова крв

11 А када је Христос дошао као Првосвештеник будућих добара, прошао је кроз већи и савршенији Шатор, који није начињен руком, то јест није од овог, створеног света, 12 и једном заувек ушао у Светињу над светињама – и то не крвљу јараца и јунаца, него својом сопственом крвљу – постигавши вечно откупљење. 13 Јер, ако крв јараца и бикова и пепео јунице освештавају, дају телесну чистоћу нечистима када се на њих пошкропе, 14 колико ће више крв Христа, који је кроз вечнога Духа самога себе без мане принео Богу, чистити нашу савест од делâ која воде у смрт,[a] да можемо да служимо Богу живоме.

15 А Христос је посредник новог савеза ради тога да они који су позвани приме обећано вечно наследство, пошто је он умро као откупнина за прекршаје почињене под првим савезом.

16 Јер, тамо где постоји завештање[b] неопходно је да се утврди смрт завештаоца, 17 пошто је завештање пуноважно тек после смрти, а никад не важи док је завешталац жив. 18 Стога ни први савез није ступио на снагу без крви. 19 Јер, када је Мојсије народу изговорио све заповести Закона, узео је крв јунаца и јараца са водом, скерлетном вуном и исопом, па пошкропио и књигу и сав народ, 20 говорећи: »Ово је крв савеза који вам је одредио Бог«(A). 21 Затим је тако пошкропио и Шатор и све посуде за богослужење. 22 А по Закону се готово све чисти крвљу и без проливања крви нема опроштења.

23 Било је, дакле, неопходно да се слике небеских ствари чисте оваквим жртвама, а саме небеске ствари бољим жртвама од ових. 24 Јер, Христос није ушао у рукотворено светилиште – слику оног правог – него у само небо, да се сада за нас појави пред Божијим лицем. 25 И то не да самога себе много пута принесе на жртву, као што првосвештеник сваке године улази у Светињу над светињама с туђом крвљу, 26 јер би у том случају Христос морао да страда много пута од постанка света. Него, он се сада, на крају векова, појавио једном заувек, да својом жртвом уклони грех. 27 И као што је људима одређено да једном умру, а после тога Суд, 28 тако је и Христос принет на жртву само једном, да однесе грехе многих. А појавиће се и други пут, али не због греха, него да донесе спасење онима који га ишчекују.

Footnotes

  1. 9,14 од делâ … смрт Дословно: од мртвих дела.
  2. 9,16 завештање Иста грчка реч се користи и за савез; исто и у 17. стиху.