Add parallel Print Page Options

Господња стега

12 Пошто смо, дакле, окружени толиким облаком сведокâ, одбацимо сваки терет и грех који нас тако лако заплиће и истрајно трчимо трку која нам предстоји. Упримо поглед у Зачетника и Усавршитеља вере, Исуса, који је, уместо радости која је била пред њим, поднео крст, презревши његову срамоту, и сео с десне стране Божијег престола. Размишљајте о њему, који је поднео толико супротстављање грешникâ, да не малакшете и не клонете духом.

Још се нисте до крви супротставили борећи се против греха и заборавили сте опомену која вам је упућена као синовима:

»Сине мој, не узимај Господњу стегу олако,
    нити клони када те он прекорева.
Јер, кога Бог воли, тога и васпитава стегом
    и кажњава сваког кога прихвати као сина«.(A)

Ако подносите стегу, Бог с вама поступа као са синовима. Јер, који је то син кога отац не васпитава стегом? А ако нисте васпитани стегом, којој су сви били подвргнути, онда сте копилад, а не синови. Па и наши очеви по телу васпитавали су нас стегом и ми смо их поштовали. Зар се онда нећемо много више потчинити Оцу духова и живети? 10 Наши очеви су нас једно кратко време васпитавали стегом како су они сматрали да треба, а он то чини за наше добро, да бисмо имали удела у његовој светости. 11 Ниједна стега у први мах не изгледа пријатна, него болна, али касније даје плод мира и праведности онима који су њоме извежбани.

12 Стога исправите клонуле руке и клецава колена. 13 Поравнајте стазе за своје ноге, да се хромо не ишчаши, него да се излечи.

Упозорење против одбацивања Бога

14 Трудите се да живите у миру са свима и у светости, без које нико неће видети Господа. 15 Добро пазите да неко не остане без Божије милости и да не израсте какав горак корен, па изазове невоље и затрује многе. 16 Пазите да нико не буде блудник или безбожник, као Исав, који је за једно јело продао право првородства. 17 Знате, наиме, да је касније, када је желео да наследи благослов, био одбијен, јер није могао да промени очеву одлуку[a] иако је благослов тражио са сузама.

18 Јер, ви нисте пришли гори која се може дотаћи и која је зажарена од огња, ни тами, ни помрчини, ни олуји, 19 ни звуку трубе, ни гласу који је тако говорио речи да су они који су га чули молили да им више не говори, 20 јер нису могли да поднесу заповест: »Ако и животиња дотакне гору, нека се каменује.«(B) 21 А призор је био толико страшан да је Мојсије рекао: »Страх ме је и дрхтим.«(C)

22 Него, пришли сте Сионској гори и Граду Бога живога, небеском Јерусалиму, и хиљадама анђела на радосном скупу. 23 Пришли сте Цркви прворођених, чија су имена записана на небесима, и Богу, Судији свих, и духовима савршених праведника, 24 и Исусу, посреднику новог савеза, и крви шкропљења, која говори боље од Авељеве.

25 Пазите да не одбијете Онога који говори. Јер, ако нису умакли они што су одбили да слушају онога који их је упозоравао на земљи, још мање ћемо умаћи ми ако се окренемо од Онога који говори са неба. 26 Тада је његов глас уздрмао земљу, а сада је обећао: »Уздрмаћу још једном, не само земљу него и небо.«(D) 27 Ово »још једном« показује да ће нестати оно што се може уздрмати, то јест оно што је створено, да остане оно што се не може уздрмати.

28 Стога, пошто примамо Царство које се не може уздрмати, будимо захвални и служимо Богу како је њему мило, с поштовањем и страхом. 29 Јер, »наш Бог је огањ који прождире«(E).

Footnotes

  1. 12,17 јер … одлуку Дословно: јер није нашао места покајању.