Add parallel Print Page Options

Божија служба у земаљском Шатору

И први савез је, додуше, имао одредбе за богослужење и земаљско светилиште. Јер, био је уређен први део Шатора, у коме су били свећњак, сто и свети хлебови, а звао се Светиња. Иза друге завесе је био део Шатора који се звао Светиња над светињама, а у њему златан кадиони жртвеник и Ковчег савеза, сав обложен златом. У Ковчегу је била златна посуда с маном, Ааронов штап, који је пропупео, и плоче савеза, а над њим херувими Славе који засењују Помирилиште. Али, о свему томе се сада не може говорити у појединостима.

Пошто је то било тако уређено, свештеници су стално улазили у први део Шатора да обављају службу, а у други део, једном годишње, само првосвештеник, и то не без крви, коју је приносио за себе и за грехе народа учињене из незнања. Тако је Свети Дух показивао да пут у Светињу над светињама још није отворен све док постоји први део Шатора. То је слика за садашње време, која показује да принети дарови и жртве нису могли да учине савршеном савест онога који тако служи, 10 пошто су се заснивали само на јелу и пићу и на разним прањима – на прописима који су се односили само на тело и вредели до времена новог поретка.

Христова крв

11 А када је Христос дошао као Првосвештеник будућих добара, прошао је кроз већи и савршенији Шатор, који није начињен руком, то јест није од овог, створеног света, 12 и једном заувек ушао у Светињу над светињама – и то не крвљу јараца и јунаца, него својом сопственом крвљу – постигавши вечно откупљење. 13 Јер, ако крв јараца и бикова и пепео јунице освештавају, дају телесну чистоћу нечистима када се на њих пошкропе, 14 колико ће више крв Христа, који је кроз вечнога Духа самога себе без мане принео Богу, чистити нашу савест од делâ која воде у смрт,[a] да можемо да служимо Богу живоме.

15 А Христос је посредник новог савеза ради тога да они који су позвани приме обећано вечно наследство, пошто је он умро као откупнина за прекршаје почињене под првим савезом.

16 Јер, тамо где постоји завештање[b] неопходно је да се утврди смрт завештаоца, 17 пошто је завештање пуноважно тек после смрти, а никад не важи док је завешталац жив. 18 Стога ни први савез није ступио на снагу без крви. 19 Јер, када је Мојсије народу изговорио све заповести Закона, узео је крв јунаца и јараца са водом, скерлетном вуном и исопом, па пошкропио и књигу и сав народ, 20 говорећи: »Ово је крв савеза који вам је одредио Бог«(A). 21 Затим је тако пошкропио и Шатор и све посуде за богослужење. 22 А по Закону се готово све чисти крвљу и без проливања крви нема опроштења.

23 Било је, дакле, неопходно да се слике небеских ствари чисте оваквим жртвама, а саме небеске ствари бољим жртвама од ових. 24 Јер, Христос није ушао у рукотворено светилиште – слику оног правог – него у само небо, да се сада за нас појави пред Божијим лицем. 25 И то не да самога себе много пута принесе на жртву, као што првосвештеник сваке године улази у Светињу над светињама с туђом крвљу, 26 јер би у том случају Христос морао да страда много пута од постанка света. Него, он се сада, на крају векова, појавио једном заувек, да својом жртвом уклони грех. 27 И као што је људима одређено да једном умру, а после тога Суд, 28 тако је и Христос принет на жртву само једном, да однесе грехе многих. А појавиће се и други пут, али не због греха, него да донесе спасење онима који га ишчекују.

Footnotes

  1. 9,14 од делâ … смрт Дословно: од мртвих дела.
  2. 9,16 завештање Иста грчка реч се користи и за савез; исто и у 17. стиху.

Неделотворност старог богослужења

Први савез је такође имао праведне захтеве за богослужење и саграђену богомољу. Шатор је био уређен тако да је у првом делу стајао свећњак, сто и жртвени хлебови. Тај део се зове „Светиња“. Други део Шатора, иза завесе, зове „се Светиња над светињама“. Ту је стајао кадиони жртвеник од злата и Ковчег савеза, сав опточен златом. У њему је била златна посуда са маном и Аронов штап који је био процветао, и плоче савеза. Над Ковчегом су стајали херувими славе, наткриљујући поклопац. О овоме нећемо сада подробно говорити.

Пошто је ово уређено овако, свештеници стално улазе у први део Шатора да врше богослужење. У други део Шатора улази само Првосвештеник, и то једном годишње, с крвљу жртве коју приноси за себе и за грехе народа учињене у незнању. Тиме Свети Дух показује да пут у Светињу над светињама још није отворен, будући да први Шатор још постоји. Ово на сликовит начин говори о садашњем времену, зато што жртвени дарови и жртве које се приносе, не могу савршено очистити савест онога који служи Богу, 10 пошто се тичу само телесних праведних захтева, јела, пића, и разних обредних прања, која трају само до времена када ће Бог успоставити бољи поредак.

11 А Христос је дошао као Првосвештеник са добрима, те ушао кроз бољи и савршенији Шатор који није саграђен људском руком, то јест, од творевине. 12 Када је, пак, ушао у Светињу над светињама, он није принео крв јарчева и телади, већ себе, проливши сопствену крв, и тако постигао вечно откупљење. 13 Јер, ако крв јарчева и бикова и пепео јунице, којим се шкропе они који су обредно нечисти, посвећује ради телесне чистоће, 14 колико ће више крв Христова, који је посредством вечног Духа принео себе непорочног Богу, очистити нашу савест од мртвих дела, да служимо живоме Богу?

15 Он је посредник Новог савеза да би они који су позвани примили обећање вечног поседа, пошто је поднео смрт ради откупљења од преступа учињених у првом савезу.

16 Наиме, при отварању тестамента[a], треба најпре да се потврди да је онај који га је саставио мртав, 17 будући да тестамент постаје важећи тек по завештаваочевој смрти. Све док је завештавалац жив, тестамент не важи. 18 Зато је и први савез постао пуноважан проливањем крви жртве. 19 Наиме, кад је Мојсије изговорио све заповести целом народу у складу са Законом, узео је крв телади и јараца с водом, скерлетном вуном и исопом, те пошкропио књигу и сав народ. 20 Онда је рекао: „Ово је крв савеза који вам је Бог одредио.“ 21 Крвљу је такође пошкропио Шатор и све богослужбене посуде. 22 Уистину, по Закону се скоро све чисти крвљу, то јест, без проливања крви нема опроштења.

Христова крв уклања грехе

23 Потребно је, дакле, да се предмети који су начињени по узору на небеске ствари очисте на овај начин, али небеске ствари захтевају боље жртве од ових. 24 Јер, Христос није ушао у рукотворену Светињу, која је тек представа праве Светиње, него у са̂мо небо, да се сад појави пред Богом за нас. 25 Првосвештеник сваке године улази у светињу и приноси животињску крв. А Христос није ушао тамо да принесе себе више пута, 26 јер би у том случају морао више пута од постанка света да претрпи патњу. Он се појавио сада, на свршетку векова, да својом жртвом уклони грехе једном за свагда. 27 Људима је одређено да једном умру, и да затим изађу на Божији суд. 28 Исто тако ће се и Христос, пошто је једном принет да понесе грехе многих, појавити по други пут али не због греха, него да донесе спасење онима који га жељно ишчекују.

Footnotes

  1. 9,16 У Новом завету се иста реч употребљава за завет, или савез, и за тестамент.